KONAČNO IMAMO JASAN ODGOVOR Evo ko živi duže, Evropljani ili Amerikanci IZGLEDA DA BOGATSTVO NIJE PRESUDNO ZA DUGOVEČNOST

To je otkriveno u velikom istraživanju Škole javnog zdravlja Univerziteta Braun, objavljenom u New England Journal of Medicine.

Istraživači su uporedili bogatstvo i stope preživljavanja 73.000 stanovnika SAD i Evrope, starosti 50-85 godina sa ciljem da utvrde da li postoje razlike u očekivanom životnom veku između ovih populacija i da li bogatstvo može uticati na preživljavanje, saopštio je Univerzitet Braun.

Utvrđeno je da su tokom protekle decenije Amerikanci znatno češće umirali nego ljudi na Starom kontinentu, kao i da su bogatiji ljudi živeli mnogo duže od siromašnijih, dok su u Evropi ove razlike bile mnogo manje.

- Očekivani životni vek u SAD značajno se smanjuje poslednjih godina. Ovi rezultati su jasan dokaz da čak ni najbogatiji Amerikanci nisu zaštićeni od sistemskih problema koji doprinose kraćem životnom veku, kao što je ekonomska nejednakost, ili od faktora rizika kao što su stres, ishrana ili opasnosti po životnu sredinu - rekla je Ajrini Papanikolas, profesorka javnog zdravlja na Braunu.

Istraživanje je pokazalo da su najbogatiji ljudi u SAD imali čak 40 odsto nižu stopu smrtnosti od najsiromašnijih ljudi koji tamo žive. Ista razlika (40 odsto) utvrđena je između Evropljana i Amerikanaca, s tim što su južni Evropljani imaju 30 odsto nižu stopu smrtnosti, dok je stopa smrtnosti za stanovnike južne Evrope i između 13 i 20 procenata niža nego u SAD.

Najbogatiji ljudi u SAD živeli su kraće u proseku od najbogatijih Evropljana i imali su stope preživljavanja uporedive sa najsiromašnijim stanovnicima zapadnih delova Evrope, kao što su Nemačka, Francuska i Holandija.

Među faktorima koji mogu izazvati velike razlike u preživljavanju između dva kontinenta, istraživači su ukazali na lošije funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite i velike strukturne nejednakosti u SAD.

- Iako izgleda da utiču na najsiromašnije ljude u Sjedinjenim Američkim Državama, ti faktori na kraju čine da čak i najbogatiji ljudi umiru - primetili su istraživači.

Drugi uzroci uključuju faktore kulture i ponašanja kao što su ishrana, pušenje i ograničena socijalna mobilnost. Na primer, visoka stopa pušenja i život u ruralnim područjima, što su faktori koji se povezuju sa lošijim zdravljem, bili su češći u SAD. Naučnici su takođe naglasili da je u SAD veoma uočljiv tzv. efekat preživljavanja. Poenta je da siromašniji ljudi, lošijeg zdravlja, češće umru ranije, pa imućniji ljudi dominiraju među starijim društvenim grupama.

Ovo stvara iluziju da se nejednakost u bogatstvu smanjuje sa godinama, ali je u stvarnosti drugačije.

- U SAD nejednakost u bogatstvu opada nakon 65. godine isključivo zato što najsiromašniji Amerikanci umiru mnogo ranije - navela je Papanikolas.

Ona je rekla da bi rezultati trebalo da alarmiraju službenike javnog zdravlja u SAD i da ih navedu da se pozabave rastućim jazom između bogatih i siromašnih.

- Druge zemlje su imale mnogo bolje rezultate, što znači da treba da učimo od njih i da unapredimo naš sistem. I ne mora se nužno raditi o trošenju više novca, već o rešavanju faktora koje previđamo i koji mogu imati veliki uticaj na očekivani životni vek - zaključuju autori studije.

(Telegraf.rs)