Đurđev: Od Srbije protiv nasilja do nasiljem protiv Srbije

Stari Rimljani su govorili da je glas naroda glas Boga, a narod Srbije, odnosno njeni građani jasno i nedvosmisleno su još jednom poručili koga žele da vide na čelu svoje države. Opozicija je očigledno i na ovim izborima nastupila po starom oprobanom receptu - izbori će biti legalni i legitimni ako ih mi osvojimo, a ako ih izgubimo, treba ih proglasiti pokradenim iz bilo kog razloga. Još od početka predizborne kampanje govorio sam da je lista Srbija protiv nasilja trebala da se zove obrnuto - nasiljem protiv Srbije. Nije to nikakva igra reči, već surova istina i realnost. To nasilje su oni ispoljili već dan nakon održavanja izbora, urličući ispred Republičke izborne komisije i pokušavajući da u nju upadnu palicama i noževima. Na stranu to što su tražili poništavanje gradskih izbora u Beogradu ispred institucije koja za to nije nadležna, a ne ispred Gradske izborne komisije, premda je ovoga puta razlog za pokretanja talasa nasilnih protesta krjanje banalan - navodnih 40.000 Srba iz Republike Srpske koji su odneli prevagu koalicije Srbija ne sme da stane. Dakle, uz tradicionalnu postizbornu žrtvu lažnih pobornika evropskih vrednosti sada su se na meniju našli i Srbi iz ,,Republike Šumske” kako oni to neretko vole da kažu. Uvek je neko drugi kriv osim njih, koje njihov sopstveni narod jednostavno neće glasa i nije tačna tvrdnja da je ovo istorijski uspeh tzv. proevropske opozicije. Naprotiv, ovo je njihov istorijski poraz, jer prvi put smo na jednom mestu, u jednoj koloni imali evrofanatike, rusofobe i kultur-rasiste prema pripadnicima sopstvenog naroda i videli smo da ih podržava manje od jedne četvrtine građana Srbije. Veliki poraz doživela je i lažna desna opozicija koja nije prešla cenzus, a nije ga prešla jer su glasači shvatili da je Srpska liga bila u pravu kada je tvrdila da je reč o Kurtijevoj petoj koloni u Beogradu koja se, za razliku od Vučića ili Vučevića kojima albanski ekstremisti danonoćno prete, slobodno šetkaju po privremeno okupiranom delu države Srbije. Sa druge strane, koalicija podržana od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čoveka koji je bio meta besomučnih napada propale opozicije koja nije ni imala ni plan ni program, ostvarila je nezapamćen uspeh u savremenoj istoriji evropskih demokratija - osvojila je nadpolovičan broj poslaničkih mesta u skupštini nakon deset godina vlasti. Takav vid poverenja građana do sada nigde i nikada nije zabeležen! Građani su rekli da suverenističkoj politici Aleksandra Vučića, da njegovom zalaganju za regionalni mir i stabilnost kroz inicijativu Otvoreni Balkan, da izboru Miloša Vučevića za predsednika Srpske napredne stranke koga vide kao budućeg premijera Srbije, da ministru Milanu Krkobabiću koji oživljava sela širom naše zemlje, da politici da penzije prate plate i još mnogo čemu drugom. Konačno, ko gubi ima pravo da se ljuti, ali ne i da ruši državu i njene institucije. Opozicija u Srbiji tu lekciju nikako da nauči i zato će, na kraju, srušiti samu sebe.

(autor Aleksandar Đurđev je predsednik Srpske lige)

Lični stavovi autora ne predstavljaju stavove rukovodstva Dnevnika, glavnog i odgovornog urednika niti redakcije lista i portala Dnevnika, te isti ne mogu po osnovu objavljenih ličnih stavova autora snositi imovinsku, materijalnu niti bilo kakvu drugu odgovornost.