Dijalog o KiM: Sporazum o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći?
BEOGRAD: Formalno priznanje Kosova i Metohije pod određenim uslovima, promena valute na KiM, rasformiranje baze Bondstil, samo su neki od predloga koji su se čuli u debati u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.
Naučni saradnik tog instituta Vladimir Trapara, recimo, smatra da Albancima treba ponuditi formalno priznanje nezavisnosti, ali pod određenim uslovima, koji bi osigurali da Srbija vrati dobar deo faktičke kontrole nad svojom južnom pokrajnom.
"U 21. veku nije suštinsko pitanje da li je neka teritorija formalni deo vaše državne teritorije, već da li tu teritoriju neko faktički kontroliše", uveren je Trapara, koji primećuje da SAD više od jednog veka nisu proširile svoju državnu teritoriju, ali jesu proširile svoju faktičku kontrolu nad velikim delom sveta.
"Veliki broj država koje su formalno nezavisne u manjoj ili većoj meri su u vazalnom položaju u odnosu na SAD", primetio je Trapara na skupu koji je organizovan u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu.
Zato bi, kako je rekao, Srbija sa Kosovom trebalo da potpiše međunarodni ugovor koji bi sadržao sve detalje dogovora sa Prištinom o uzajamnom formalnom priznanju.
Taj bi se sporazum, prema njegovoj zamisli, zvao "Sporazum o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći", jer su se, dodao je, baš tako zvali sporazumi koje je Sovjetski Savez potpisivao sa svojim susedima u toku hladnog rata.
On je predstavio i svojih sedam uslova koje, kaže, treba predložiti Prištini u zamenu za formalno priznavanje Kosova, među kojima je i predlog da ostane naziv Kosovo i Metohija, čime bi se, smatra, naglasilo da je to i srpska država, odnosno da su Srbi u statusu konstitativnog naroda.
Među njegovim uslovima su i i da se zabrani ujedinjenje Kosova i Metohije sa Albanijom, da se američka baza Bondstil rasformira, a umesto nje postavi vojna baza Srbije, te da se Srbija i Kosovo obavežu da obrazuju ekonomsku uniju sa zajedničkom valitom.
Za Vladimira Ajzenhamera, međutim krucijalno je pitanje "Čije je Kosovo" ili "Šta se dešava na Kosovu dok traju ove debate u Srbiji".
"Mi moramo da obratimo pažnju kako Kosovo danas izgleda, kako žive Albanci i kako može biti moguć naš suživot", uveren je Ajzenhamer, koji poručuje da treba imati jasnu strategiju u planiranju - dva koraka unapred u odnosu na moment statusnog razrešenja problema.
On Kosovo vidi kao konfuzno okruženje, naročito kada se posmatra deo u kojem žive Albanci.
"Nemaština i siromaštvo su uzrokovali veliko društveno raslojavanje i pucanje po šavovima društva u smislu verskog identiteta i prelivanja tog problema na kosovsku spoljnu politiku. Mi govorimo o Kosovu i Metohiji, naročito o albanskom delu, kao o entitetu koji nema određen pravac gravitiranja, a još manje ima rešena unutrašnja pitanja", kazao je Ajzenhamer, koji je predavač na Fakultetu bezbednosti u Beogradu.
A, kako je rekao, "ti bi demoni mogli postati i naši, jednog dana kada se statusno pitanje reši".
Milenko Dželetović sa Fakulteta bezbednosti naveo je podatak da "SPC i sve zajedno poseduju 60 odsto teritorije Kosova i Metohije".
"Ako na bazi čvrste ekonomske argumentacije sa snagom argumenata nastupite pred vrlo često pristrasnom međunarodnom zajednicom, možete odneti pobedu kao u slučaju ''Trepče''", smatra on.
Profesor Ivo Visković predlaže treću fazu dijaloga sa tri scenarija.
"Od najpovoljnijeg do najnepovoljnijeg po nas, gde bi se analizirala ostvarivost ili mogucnost ostvarivosti takvih ideja. Ne bude li toga, bojim se da je ovo slicno onom što se u nauci naziva delfi metod, da će ostati nezavršeno, niz ideja koje se neće sumirati", rekao je Visković.
