Дијалог о КиМ: Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи?
БЕОГРАД: Формално признање Косова и Метохије под одређеним условима, промена валуте на КиМ, расформирање базе Бондстил, само су неки од предлога који су се чули у дебати у Институту за међународну политику и привреду.
Научни сарадник тог института Владимир Трапара, рецимо, сматра да Албанцима треба понудити формално признање независности, али под одређеним условима, који би осигурали да Србија врати добар део фактичке контроле над својом јужном покрајном.
"У 21. веку није суштинско питање да ли је нека територија формални део ваше државне територије, већ да ли ту територију неко фактички контролише", уверен је Трапара, који примећује да САД више од једног века нису прошириле своју државну територију, али јесу прошириле своју фактичку контролу над великим делом света.
"Велики број држава које су формално независне у мањој или већој мери су у вазалном положају у односу на САД", приметио је Трапара на скупу који је организован у оквиру унутрашњег дијалога о Косову.
Зато би, како је рекао, Србија са Косовом требало да потпише међународни уговор који би садржао све детаље договора са Приштином о узајамном формалном признању.
Тај би се споразум, према његовој замисли, звао "Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи", јер су се, додао је, баш тако звали споразуми које је Совјетски Савез потписивао са својим суседима у току хладног рата.
Он је представио и својих седам услова које, каже, треба предложити Приштини у замену за формално признавање Косова, међу којима је и предлог да остане назив Косово и Метохија, чиме би се, сматра, нагласило да је то и српска држава, односно да су Срби у статусу конститативног народа.
Међу његовим условима су и и да се забрани уједињење Косова и Метохије са Албанијом, да се америчка база Бондстил расформира, а уместо ње постави војна база Србије, те да се Србија и Косово обавежу да образују економску унију са заједничком валитом.
За Владимира Ајзенхамера, међутим круцијално је питање "Чије је Косово" или "Шта се дешава на Косову док трају ове дебате у Србији".
"Ми морамо да обратимо пажњу како Косово данас изгледа, како живе Албанци и како може бити могућ наш суживот", уверен је Ајзенхамер, који поручује да треба имати јасну стратегију у планирању - два корака унапред у односу на момент статусног разрешења проблема.
Он Косово види као конфузно окружење, нарочито када се посматра део у којем живе Албанци.
"Немаштина и сиромаштво су узроковали велико друштвено раслојавање и пуцање по шавовима друштва у смислу верског идентитета и преливања тог проблема на косовску спољну политику. Ми говоримо о Косову и Метохији, нарочито о албанском делу, као о ентитету који нема одређен правац гравитирања, а још мање има решена унутрашња питања", казао је Ајзенхамер, који је предавач на Факултету безбедности у Београду.
А, како је рекао, "ти би демони могли постати и наши, једног дана када се статусно питање реши".
Миленко Џелетовић са Факултета безбедности навео је податак да "СПЦ и све заједно поседују 60 одсто територије Косова и Метохије".
"Ако на бази чврсте економске аргументације са снагом аргумената наступите пред врло често пристрасном међународном заједницом, можете однети победу као у случају ''Trеpčе''", сматра он.
Професор Иво Висковић предлаже трећу фазу дијалога са три сценарија.
"Од најповољнијег до најнеповољнијег по нас, где би се анализирала остваривост или могуцност остваривости таквих идеја. Не буде ли тога, бојим се да је ово слицно оном што се у науци назива делфи метод, да ће остати незавршено, низ идеја које се неће сумирати", рекао је Висковић.
