Pet decenija Muzeja pčelarstva u Karlovcima

Inače, ova godina biće u znaku ovog značajnog jubileja, pa je tako već za 11. mart zakazan koncert na kom će premijerno nastupiti klavirski duo koji čine Kaja Mandić Plavšić i Milorad Ćirić - studenti Akademije umetnosti u klasi profesorke Marine Milić Radović,  polaznici „La la škole“, te prva dama - vitez Fondacije „Laza Kostić“ Radoslava Vorgić Žuržovan,  a u nastavku godine se očekuje da iz štampe izađe i monografija.

Kad pogledam muzej i prisetim se svega, shvatam da sve proističe iz ljubavi - kaže Žarko Živanović, praunuk profesora Jovana Živanovića. 

Kako je dalje kazao, ostvarilo se ono što je želeo, a to je u prvom redu da sve sačuva.

Bila bi zaista velika šteta  da je ovakva zaostavština propala, zaključuje naš sagovornik.              

Sve ono što Muzej pčelarstva danas jeste, proisteklo je iz želje profesorovog unuka Borivoja, a oca Žarka Živanovića, da spreči osipanje pčelarskog pribora, literature i ličnih predmeta koji su pripadali čuvenom srpskom pčelaru, jer se nekim predmetima protokom vremena od njegove smrti izgubio svaki trag.

Mnogo toga je izlagano na sajamskim manifestacijama i pčelarskim izložbama, pa ostalo oštećeno ili nikad vraćeno. Kada su na inicijativu tadašnjeg šefa katedre Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i vrsnog pčelarskog poslenika profesora Bogoljuba Konstantinovića studenti počeli s proleća da pohode kuću Živanovića kako bi se upoznali s istorijatom, a u pčelinjaku s praktičnim pčelarstvom, sve je dobilo drugačiju dimenziju. Zbirci je vremenom dodata i vinska komponenta jer je porodica obnovila vinogradarsku proizvodnju, pa je vino ponovo ispunilo stari lagum.

Poseban raritet u tom jedinstvenom muzeju na našim prostorima, predstavlja priča koja je rezultat porodičnog predanja, sećanja i  činjenica uz pomoć koje se zadire duboko u prošlost jedne karlovačke familije, ali i lokalne i nacionalne istorije, i otkrivaju interesantni detalji.

Nju posetioci najčešće čuju od Žarka, ali i njegovog sina Borivoja - Borka Živanovića koji kao turizmolog nastavlja porodičnu tradiciju.

Do 2005. zbirka je bila je smeštena u staroj kući Živanovića ispod krošnje stoletnog kestena, a zatim je preseljena u nov objekat, građen po ugledu na profesorovu kuću u Mateju u kom su mu bili pčelinjaci. Sastavni deo muzejskog kompleksa danas čini pored starog laguma i prostrana dvorana u potkrovlju pomoćnog objekta u podnožju brega, koji je postao prostor u kom obitava kultura. Poslednje tri  decenije muzej je nezaobilazna destinacija turista, kojih je ovde bilo gotovo sa svih kontinenata.

Knjiga utisaka, koju od mnogobrojnih poseta vlasnici ni ne stignu svima da ponude da se upišu, prepuna je zabeleški ispisanih na različitim jezicima. Princ Esterhazi de Galen, kćerka Če Gevare Aleida, mađarski pisac Đerđ Konrad, srpska književnica Vida Ognjenović, Vladimir Bajac, japanski, finski, holandski, indonežanski ambasadori i diplomate gotovo svih zemalja samo su neki koji su svoje impresije viđenim i doživljenim na ovom mestu preneli na papir. Lista posetilaca je nepregledna i čine je najrazličitije kategorije ljudi, od predškolaca, preko „običnih“ građana, stručnjaka svih profila, do glava iz svetskih vladarskih porodica kao što je vojvotkinja od Kornvola, Kamila.     

Svi oni u muzeju mogu da vide postavku koja sadrži stotinak eksponata, od kojih se mnogi retko gde mogu sresti. Među njima su košnice vrškare od pruća, ali i popularna „amerikanka“ sa pokretnim saćem, koju je profesor Živanović konstruisao, što je označilo i prekid s primitivnim pčelarstvom koje je podrazumevalo vađenje meda gušenjem pčela i ujedno uvođenje racionalnog pčelarenja, zbog čega se on naziva i rodonačelnikom modernog pčelarstva kod nas. Deo postavke čini i jedina preostala košnica – crkvica iz 1880, iz mnoštva takvih koje su stajale na ulazu u svaki profesorov pčelinjak, istresaljka ili vrcaljka za med iz 1876. godine, parni topionik za vosak iz 1881, menzura uz pomoć koje je đacima Bogoslovije, u kojoj je od osnivanja katedre za pčelarstvo, druge u Evropi, predavao pčelarstvo sve do penzionisanja.

Osim pčelarske, zbirka svedoči i o filološkoj karijeri profesora Jovana Živanovića. Njegova porodična kuća bila je mesto susreta sa Lazom Kostićem, Simom Matavuljom, Jovanom Jovanovićem Zmajem...U muzeju je izložen deo onog što je napisao iz oblasti filologije, kao što je „Srpska gramatika“, „Sintaksa srpskog jezika“, „Srpska čitanka“, dok se ostatak čuva u Matici srpskoj i Karlovačkoj gimnaziji u kojoj je pored Bogoslovije bio profesor. Deo pčelarske literature i onog što je objavljivao iz te oblasti, a u prvom redu knjigu „Srpski pčelar“ i „Srpski rečnik za kovandžije“ takođe se mogu videti u muzeju. Može se ovde videti i kopija češkog časopisa “Kodim“ iz 1907. godine koji je na početku 20. veka pisao o doprinosu Jovana Živanovića razvoju srpskog, ali i pčelarstva u ovom delu Evrope.

Zorica Milosavljević