Пет деценија Музеја пчеларства у Карловцима

Иначе, ова година биће у знаку овог значајног јубилеја, па је тако већ за 11. март заказан концерт на ком ће премијерно наступити клавирски дуо који чине Каја Мандић Плавшић и Милорад Ћирић - студенти Академије уметности у класи професорке Марине Милић Радовић,  полазници „Ла ла школе“, те прва дама - витез Фондације „Лаза Костић“ Радослава Воргић Журжован,  а у наставку године се очекује да из штампе изађе и монографија.

Кад погледам музеј и присетим се свега, схватам да све проистиче из љубави - каже Жарко Живановић, праунук професора Јована Живановића. 

Како је даље казао, остварило се оно што је желео, а то је у првом реду да све сачува.

Била би заиста велика штета  да је оваква заоставштина пропала, закључује наш саговорник.              

Све оно што Музеј пчеларства данас јесте, проистекло је из жеље професоровог унука Боривоја, а оца Жарка Живановића, да спречи осипање пчеларског прибора, литературе и личних предмета који су припадали чувеном српском пчелару, јер се неким предметима протоком времена од његове смрти изгубио сваки траг.

Много тога је излагано на сајамским манифестацијама и пчеларским изложбама, па остало оштећено или никад враћено. Када су на иницијативу тадашњег шефа катедре Пољопривредног факултета у Земуну и врсног пчеларског посленика професора Богољуба Константиновића студенти почели с пролећа да походе кућу Живановића како би се упознали с историјатом, а у пчелињаку с практичним пчеларством, све је добило другачију димензију. Збирци је временом додата и винска компонента јер је породица обновила виноградарску производњу, па је вино поново испунило стари лагум.

Посебан раритет у том јединственом музеју на нашим просторима, представља прича која је резултат породичног предања, сећања и  чињеница уз помоћ које се задире дубоко у прошлост једне карловачке фамилије, али и локалне и националне историје, и откривају интересантни детаљи.

Њу посетиоци најчешће чују од Жарка, али и његовог сина Боривоја - Борка Живановића који као туризмолог наставља породичну традицију.

До 2005. збирка је била је смештена у старој кући Живановића испод крошње столетног кестена, а затим је пресељена у нов објекат, грађен по угледу на професорову кућу у Матеју у ком су му били пчелињаци. Саставни део музејског комплекса данас чини поред старог лагума и пространа дворана у поткровљу помоћног објекта у подножју брега, који је постао простор у ком обитава култура. Последње три  деценије музеј је незаобилазна дестинација туриста, којих је овде било готово са свих континената.

Књига утисака, коју од многобројних посета власници ни не стигну свима да понуде да се упишу, препуна је забелешки исписаних на различитим језицима. Принц Естерхази де Гален, кћерка Че Геваре Алеида, мађарски писац Ђерђ Конрад, српска књижевница Вида Огњеновић, Владимир Бајац, јапански, фински, холандски, индонежански амбасадори и дипломате готово свих земаља само су неки који су своје импресије виђеним и доживљеним на овом месту пренели на папир. Листа посетилаца је непрегледна и чине је најразличитије категорије људи, од предшколаца, преко „обичних“ грађана, стручњака свих профила, до глава из светских владарских породица као што је војвоткиња од Корнвола, Камила.     

Сви они у музеју могу да виде поставку која садржи стотинак експоната, од којих се многи ретко где могу срести. Међу њима су кошнице вршкаре од прућа, али и популарна „американка“ са покретним саћем, коју је професор Живановић конструисао, што је означило и прекид с примитивним пчеларством које је подразумевало вађење меда гушењем пчела и уједно увођење рационалног пчеларења, због чега се он назива и родоначелником модерног пчеларства код нас. Део поставке чини и једина преостала кошница – црквица из 1880, из мноштва таквих које су стајале на улазу у сваки професоров пчелињак, истресаљка или врцаљка за мед из 1876. године, парни топионик за восак из 1881, мензура уз помоћ које је ђацима Богословије, у којој је од оснивања катедре за пчеларство, друге у Европи, предавао пчеларство све до пензионисања.

Осим пчеларске, збирка сведочи и о филолошкој каријери професора Јована Живановића. Његова породична кућа била је место сусрета са Лазом Костићем, Симом Матавуљом, Јованом Јовановићем Змајем...У музеју је изложен део оног што је написао из области филологије, као што је „Српска граматика“, „Синтакса српског језика“, „Српска читанка“, док се остатак чува у Матици српској и Карловачкој гимназији у којој је поред Богословије био професор. Део пчеларске литературе и оног што је објављивао из те области, а у првом реду књигу „Српски пчелар“ и „Српски речник за кованџије“ такође се могу видети у музеју. Може се овде видети и копија чешког часописа “Кодим“ из 1907. године који је на почетку 20. века писао о доприносу Јована Живановића развоју српског, али и пчеларства у овом делу Европе.

Зорица Милосављевић