Decenija organske proizvodnje porodice Letić

– Krenuli smo s malom baštom, a pošto od samog početka nismo koristili hemijska sredstva niti mineralno đubrivo, pre deset godina smo se odlučili na zvaničan prelazak na organsku poljoprivredu – kazala je Nada Letić. – Nama je potpuno prirodno uzgajanje povrća relativno lak zadatak, ali ne mogu reći da je tako svima.

Razlika između organske i konvencionalne proizvodnje je velika, a pre svega se ogleda u količini uloženog truda i vremena, kao i u prinosu.

– Po struci sam poljoprivrednica, dok je suprug veterinar, pa smo zajedno dobar tim koji je potkovan znanjem, a kako vreme odmiče, i iskustvom – rekla je Nada Letić. – Organsku proizvodnju smo započeli prvenstveno zbog našeg deteta, a kasnije smo je proširili i za prodaju.

Poljoprivredna proizvodnja porodice Letić u potpunosti je samoodrživa, te pored dva hektara zemljišta koje je posvećeno organskoj hrani, Letići imaju i svoje kokoške, čije đubrivo se koristi na parceli za ratarstvo.

– Živina nam nije u statusu organske proizvodnje, ali je hranimo žitaricama koje uzgajamo na organski način – objasnila je Nada Letić. – Taj stajnjak nam omogućava da zatvorimo krug, a naše jato svake godine podmlađujemo, pa uvek imamo oko 150 kokošaka.

Osim njive, porodica Letić ima i staklenik od 3.500 kvadrata, a rasad za organsku proizvodnju uzgaja se u nešto manjem plasteniku od 200 kvadrata.

– Imamo dosta neobičnih biljaka na koje smo zaista ponosni, i kada  sve prođe kako treba i uberemo plod, shvatimo da nam se trud isplatio i da zaista radimo nešto u čemu uživamo – naglasila je Nada Letić. – U proleće imamo rotkvice, zelenu salatu, a zatim i papriku, patliyan, boraniju i grašak.

U zimskom periodu, u plasteniku se seju biljke koje nisu tipične za naše područje. Osim poznatog azijskog miksa, na tezgi porodice Letić može se pronaći i salata potočarka, spanać i toskanski kelj lišćar.

– Imamo stalne kupce, a uvek se nađe i neko nov, ko se tek odlučio za organske namirnice – kazala je Nada Letić. – Sve što donesemo i stavimo na tezgu u Organskoj ulici na Ribljoj pijaci, mi i prodamo. Ne ume svako da i da proizvede i da proda, te je potrebno poznavati i biljke i ljude.  Fizilogija biljaka veoma je važna, naglasila je ona, a bašta se svakodnevno obilazi, pa čim se primeti da nešto nije u redu, potrebno je reagovati, a veći deo problema otklanja se preventivno da prinos ne bi bio ugrožen. 

Zaštita životne sredine

– Da li je zarada dovoljna, zavisi od očekivanja pojedinca – rekla je Nada Letić. – Na prvom mestu je zaštita životne sredine, na drugom kvalitet namirnica, dok je na trećem očuvanje biodiverziteta, a tek na četvrtom je prihod.

– Postoje biljke kratkog i dugog dana, kao i one koje se na temperaturi iznad 30 stepeni Celzijusa pretvaraju u seme – kazala je Nada Letić. – O organskoj proizvodnji uči se bez prestanka, konstantno se istražuje i otkriva, a postoji i niz pravila koja se poštuju.

Ukoliko se na jednom mestu posadi jedna biljka, naredne četiri godine na tom mestu ne sme da se uzgaja ta, ili biljka iz iste familije, jer je potrebno vreme da se larve insekata koje napadaju određenu familiju unište.

– U organskoj proizvodnji, luk i šargarepa se sade u paru, kao biljke-prijatelji, a postoje i drugi trikovi koje će ostatak povrća spasti od napasti – rekla je Nada Letić. – Za biljne vaši se sadi bob, koji se kasnije može počupati i na taj način se pretnja fizički otklanja.

U staklenike se puštaju predatori koji jedu određene insekte, a kako je Nada kazala, iako je to posao bez godišnjeg odmora, sav trud se na kraju isplati.

D. Andulajević