Organska ulica na Ribljoj pijaci

Koordinatorka programa Ljiljana Maširević iz Udruženja „Život kao inspiracija” rekla je da je organizacija bila izazov za sve, s obzirom na to da se prvi put posle četiri godine realizuje pod posebnim merama, zbog epidemiološke situacije izazvane koronavirusom. – Suština je da se građanima približe ruralni turizam i domaći proizvodi i skrene pažnja javnosti na važnost uloge koju imaju sela i salaši za društvo u celini – rekla je  Ljiljana Maširević. – Dugi niz godina sarađujemo s različitim udruženjima jer delimo neke zajedničke ciljeve, tako da su učesnici i Udruženje „Klaster organske proizvodnje hrane”, kao i Udruženje „Hendi” iz Veternika, koje se bavi socijalnim preduzetništvom, te izlažu proizvode koje su napravile osobe s invaliditetom.

Po rečima predsednika Udruženja „Hendi” Momira Vučićevića, pridružili su se manifestaciji jer je njihov akcenat stavljen na socijalno preduzetništvo i, generalno, na razvoj preduzetništva u gradu.

– Mnogo nam znače ovakve manifestacije jer ljude s invaliditetom uključujemo u proizvodnju različitih proizvoda, što je potrebno za razvoj socijalnog preduzetništva – kazao je naš sagovornik, dodavši da je u ponudi široka lepeza proizvoda: od od stolnjaka, preko sitnih kolačića i peciva, do rajfova.

Jedna od preduzetnica, Mara Milovanović iz Udruženja žena „Sremica” iz Pećinaca kaže da postoje 21 godinu, a prvi put su došli da se predstave Novosađanima svojim ručnim radovima.

– Osim ručnih radova, u ponudi imamo i starinske kolače, koje mesimo s posebnom pažnjom i velikom ljubavlju, onako kako su to radile naše mame i bake – kazala je Mara Milovanović, i dodala da se nada da će se ljudima svideti proizvodi i da će uspeti nešto i da prodaju.

Na tezgi pored pružene su prostirke, kapice i slične stvari, rađene isključivo u domaćoj radinosti.

– Tkanje, heklanje, pletenje, sve to rade naše spretne ruke, stvarajući umetnost – rekla je Snežana Stefanović iz organizacije „Neo nit”. – Takođe se bavimo obukom mladih i nezaposlenih žena. Danas je veoma teško naći posao i smatramo da ženama koje nemaju posao treba dati priliku da nauče nešto od čega će možda napraviti sopstveni biznis.

Menadžerka „Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede” Tanja Vujanov kazala je da su oni u sklopu manifestacije organizovali „Organsku ulicu grada Novog Sada” da bi dali priliku potrošačima da prepoznaju organski proizvod, tačnije, njegov nacionalni znak, ali i steknu poverenje u organske proizvode, jer još nisu dovoljno upoznati s tim.

– Potrošačima treba dati šansu da lično upoznaju proizvođače i komuniciraju s njima, te da saznaju kako da dođu do pravih, sertifikovanih organskih proizvoda – kaže Tanja Vujanov. – Takođe nam je bitno što su to lokalni proizvodi, što ima veliki pozitivan ekološki efekat, koji odaje šta sve to zapravo organski proizvođači čine za nas. Kada stvaraju organske proizvode, ne govorimo samo o zdravoj ishrani već i o zdravom okruženju, zbog načina na koji proizvode tu hranu.

S obzirom na to da su organski proizvođači dužni da izbace iz upotrebe štetne pesticide, tako štite biodiverzitet i životnu sredinu uopšte, ne narušavajući staništa vrsta koje tu žive.

I. Bakmaz