U Bukovcu alternativna organska bašta porodice Bajakić

Mileva Bajakić iz Bukovca kaže da je jedan od uslova da se takva bašta održi i činjenica da se mora voditi računa o vrstama koje bi trebalo da se sade zajedno, kao i o onima koje ne bi smele da se spajaju.

- Neke biljke ukoliko se sade zajedno pomažu jedna drugoj, dok druge mogu izazvati štetu, tako u mojoj bašti, dva špalira vinove loze za “biljku prijatelja” imaju posađene breskve narasle mahom iz semena, koje sam sama posejala - priča za naš list Mileva Bajakić, koja živi u zelenom raju, stvaranom sa puno strpljenja i ljubavi. - Sa druge strane imam posađene ruže, koje su indikator napada neke štetočine, te možemo na vreme i preventivno da delujemo na zaštitu vinove loze.

Na obroncima Fruške gore, organska bašta porodice Bajakić, sa visine blago pada u kaskadama, i sa nje im se pruža pogled ka Bukovcu. Mileva i njen muž su odrasli na selu, stoga su oduvek znali da će, kada se presele van grada, pronaći svoje brdo i prihvatiti sve čari prirode.  - Kada smo se preselili, počela da kopam svaki drugi dan, zasađuj, rasađuj, plevi, a tada smo koristili samo ovaj prednji deo dvorišta - kaže naša sagovornica. - U donjem smo tada posadili neke voćke i četinare. Između dva hrasta koja su na kraju prednjeg dvorišta, odakle kreće prvi nivo bašte, ogradili smo deo prostora ciglicama i napravili zeleni ugao pun života. Postavili smo palete i u svaku smo poređali saksijice sa cvećem, plastične čaše od jogurta sa raznim semenima, dok smo ispred sadili začinsko bilje. Ukrasili smo ogradicom, da ima izgled velike žardinjere. Deo oko garaže smo ozelenili, napravivši mali vrt u kom dominira čičak, a koji je snajka dobila na poklon. Uz vrt smo postavili klupice da, kada organizujemo druženje sa prijateljima i rodbinom, bude više mesta za sedenje i uživanje u svakom kutku dvorišta.

Sve što mogu koriste da pretvore u kompost. U bure stavljaju granje, suvo lišće, sve iz kuće što se koristi u organskom obliku, čak i uvarci od čaja, jer se oni prave od bilja iz bašte. Sve od bilja što može stavlja se u posebne kante i zalije vodom. Kada mešavina ostane 24 sata u vodi, može se procediti i prskati u vidu zaštite od biljnih vaši, a ako pretekne desetak i duže dana, nakon procesa fermentacije stasa u đubrivo.

Sa ulaza, na kapiji nas sa obe strane pozdravljaju žbunovi ruža, uz mali crveni javor, koji se nalazi sa desne strane, uz razno drugo ukrasno i začinsko bilje, posađeno po ukusu i potrebama… Drugi vrt, malim delom krasi zelena ogradica, napravljena od dasaka od kreveta, dok u ćošku “stražari” čuvarkuća.

- Suprug uvek voli da iskoristi stare stvari, odnosno da reciklira, stoga često donese kući one koje su odbačene, jer više nikom ne trebaju, pa je tako za ovaj drugi vrt nabavio staru kadu, u kojoj smo posadili neke vrste, a oko nje ruže, crni kumin... Preko puta kuće smo napravili ružinu letnju baštu sa recikliranim materijalom koji improvizuje nameštaj.

Između dve kaskade se nalazi improvizovani plastenik, „sklepan” od zelene folije, ali koji daje dobar plod. Tu Mileva gaji na jesen salatu i beli luk, a sad se kroz sredinu pruža paradajz, uz koji je stavila šargerpu, jer uz paradajz ona uvek ide, kao i luk. Tako se vodi računa o plodoredu...

Travnati put ispresecan malim stazama nas vodi ka donjim delovima dvorišta koje se sastoje od sedam nivoa, odnosno kaskada, a svaka ima neku svoju priču. Da tamo ide se stepenicama od automobilskih guma.

- Kaskade smo počeli da pravimo 2014. godine, kada smo uvideli da je zemlja krta, te smo u tu svrhu zasadili i bagremove, koji ima dobar korenov sistem i drži zemlju da se ne odranja - kaže Bajakić. - Drugi razlog njihove sadnje je taj što suprug, kad ode u penziju hoće da počne da se bavi pčelarstvom. Stoga u svakom delu imamo posađenu lavandu, žalfiju, zdravac i ostale pogodne vrste. Između svake kaskade ostavljene su male padinice, ozelenjene aromatičnim i jestivim biljem, začinskim biljem poput matičnjaka, nane, ruzmarina, smilja i slično. Jednu padinu smo ozelenili četinarima - borovima, tujama, jelama, čempresima... Imamo i kedar, lesku, smokvu i belu šljivu, aroniju i borovnice, kao i lovor, višnje, kantarion, crni slez, plavi jastučac, divlji origano, japansku dunju, fotiniju, pirokantu i druge vrste. Prve kaskade su delom obrasle sa jedne strane vinkom minor, puzavicom koja drži zemlju, a sa druge strane velikim žbunom, te ima snagu da spreči odranjanja.

Na sledećoj kaskadi je povrtnjak, na kom je posađen krompir, grašak, nakon kog se seje kupus, zatim kelj pupčar, mladi luk...  Tri špalira goyi beri bobica takođe uspeva u Milevinoj organskoj bašti. U zdravoj hrani je kupila semenke i posadila. Sedumi krase zid garaže u malim žardinjerama, kao i na bilo kom mestu gde je uvidela dobru priliku, a gotovo je svugde ima, jer je vrsta vrlo otporna i uspeva. Bršljan je sa jedne strane kuće koji se kontroliše pri rastu, dok je sa zadnje strane posađen gavez, jer voli hlad, a tu ga ima. Iz šume je donela i sremuš, te i njega gaji.

I. Bakmaz