KOLIKO SU RIBE PAMETNE? Kečiga ništa ne kapira, dok šaran...RIBARSKI AS PETAR LAPU BRAŠA „STRUČNO“ OBJASNIO

Da li zaista ne mogu da pamte događaje koji su se desili pre više od tri sekunde? O ovim temema i dalje se vode polemike u ribarskim i naučnim krugovima. Na ovu temu razgovarali smo sa čuvenim ribarem Petrom Lapuom Brašom. Ovaj čovek ribari više od šest decenija, te ima izuzetno iskustvo i znanje. Doduše, ovaj alas riblju inteligenciju posmatra, pre svega, kroz njihovo ponašanje u ribolovu, tačnije na koji način se skrivaju i kako izbegavaju mreže i udice.

Kečiga kao salata

Za Brašu nema dileme – najgluplja među rečnim ribama s kojima je dolazio u dodir je kečiga. To najverovatnije nije sporno, s obzirom da je kečiga jedna od najstarijih predstavnika ribljeg sveta, evolutivno malo promenjena u poslednjih 200 milenijuma. Kažu da je dunavska kečiga postojala još u doba dinosaurusa. No, bilo kako bilo, Braša za ovu vrstu daje jednostavno objašnjenje:

- Ne ume ni da se sakrije, pokupiš je kao salatu – kaže iskusni ribar.

U pametne ribe ne spada ni som. Njega vode instikti velike alavosti.

- Lično sam gledao kako som ulovljen u čamcu guta deveriku, očigledno nesvestan situacije u kojoj se nalazi. Hoće da ugrize i čoveka. 

U grupu „priglupih” naš sagovornik svrstao je i štuku. 

- Štuka ne poseduje neko lukavstvo. Skriva se u rastinju u blizini obale, a tu i čeka plen, u plitkoj vodi koja miruje ili se sporo kreće. I zna da ugrize.

Pametni, prevaranti i šarani

Po Braši, među pametnije ribe spadaju smuđ, deverika i tolstolobik.   

- Deverika je dosta pametna, jer ume uoči i obiđe mrežu. Smuđ je takođe  pametan, jer kada uoči opasnost ume da pobegne i sakrije se među panjevima i onim delovima obale gde je bezbedniji. A tolstolobik je poseban, najsličniji čoveku. Zašto? Pa zato što je prevarant – kroz smeh kaže čuveni alas. Kada je u pitanju najpametnija rečna riba, naš sagovornik nema dilemu – to je šaran. Za dunavskog šarana kažu da je to „riba sa dva fakulteta“. Teško ga je uloviti i u sportskom ribolovu, a mnogi pecaroši ulov krupnijeg šarana smatraju vrhunskim doživljejem i najvećim uspehom. 

- Od šarana nema pametnije i lukavije ribe. Kada je u opasnosti, ne paničini. Tada dosta brzo „snimi“ okolinu i proceni gde i na koji način može da se sakrije. Ume da izbegne zasedu, mrežu... Takođe, kada proceni da je to najbolje za njega, ume da se primiri i jedva da se pomera – kaže Braša. 

Naučnici na strani riba

Što se nauke i naučnika tiče, poslednjih godina je uočljiva produkcija mišljenja po kojima ribe nikako ne zaslužuju etiketu najglipljih predstavnika kičmenjaka. Neki britanski biolozi su čak ustvrdili da su ribe razvile socijalnu inteligenciju vodeći se „strategijama manipulacije, kažnjavanja i pomirenja, upražnjavajući stabilne kulturne tradicije i sarađujući pri otkrivanju grabljivaca ili lovljenja hrane“. Po nekima, pojedine ribe imaju dugoročnu memoriju, neke čak prepoznaju članove svoga jata i svesne su „društvenog ugleda“ drugih.

Džonatan Balkomb u knjizi „Šta ribe znaju“  (What a Fish Knows)  izneo je najnovija naučna istraživanja o ponašanju riba. Na primer, naučnici su dokazali da se zlatne ribice mogu setiti nečega što se dogodilo i pre pet meseci, a neke imaju mnogo duže pamćenje. U ispitivanju sa šaranima je dokazano da će prepoznati neki mamac i tri godine nakon što su ga zagrizli.