КОЛИКО СУ РИБЕ ПАМЕТНЕ? Кечига ништа не капира, док шаран...РИБАРСКИ АС ПЕТАР ЛАПУ БРАША СТРУЧНО ОБЈАСНИО

Да ли заиста не могу да памте догађаје који су се десили пре више од три секунде? О овим темема и даље се воде полемике у рибарским и научним круговима. На ову тему разговарали смо са чувеним рибарем Петром Лапуом Брашом. Овај човек рибари више од шест деценија, те има изузетно искуство и знање. Додуше, овај алас рибљу интелигенцију посматра, пре свега, кроз њихово понашање у риболову, тачније на који начин се скривају и како избегавају мреже и удице.

Kечига као салата

За Брашу нема дилеме – најглупља међу речним рибама с којима је долазио у додир је кечига. То највероватније није спорно, с обзиром да је кечига једна од најстаријих представника рибљег света, еволутивно мало промењена у последњих 200 миленијума. Кажу да је дунавска кечига постојала још у доба диносауруса. Но, било како било, Браша за ову врсту даје једноставно објашњење:

- Не уме ни да се сакрије, покупиш је као салату – каже искусни рибар.

У паметне рибе не спада ни сом. Њега воде инстикти велике алавости.

- Лично сам гледао како сом уловљен у чамцу гута деверику, очигледно несвестан ситуације у којој се налази. Хоће да угризе и човека. 

У групу „приглупих” наш саговорник сврстао је и штуку. 

- Штука не поседује неко лукавство. Скрива се у растињу у близини обале, а ту и чека плен, у плиткој води која мирује или се споро креће. И зна да угризе.

Паметни, преваранти и шарани

По Браши, међу паметније рибе спадају смуђ, деверика и толстолобик.   

- Деверика је доста паметна, јер уме уочи и обиђе мрежу. Смуђ је такође  паметан, јер када уочи опасност уме да побегне и сакрије се међу пањевима и оним деловима обале где је безбеднији. А толстолобик је посебан, најсличнији човеку. Зашто? Па зато што је преварант – кроз смех каже чувени алас. Када је у питању најпаметнија речна риба, наш саговорник нема дилему – то је шаран. За дунавског шарана кажу да је то „риба са два факултета“. Тешко га је уловити и у спортском риболову, а многи пецароши улов крупнијег шарана сматрају врхунским доживљејем и највећим успехом. 

- Од шарана нема паметније и лукавије рибе. Када је у опасности, не паничини. Тада доста брзо „сними“ околину и процени где и на који начин може да се сакрије. Уме да избегне заседу, мрежу... Такође, када процени да је то најбоље за њега, уме да се примири и једва да се помера – каже Браша. 

Научници на страни риба

Што се науке и научника тиче, последњих година је уочљива продукција мишљења по којима рибе никако не заслужују етикету најглипљих представника кичмењака. Неки британски биолози су чак устврдили да су рибе развиле социјалну интелигенцију водећи се „стратегијама манипулације, кажњавања и помирења, упражњавајући стабилне културне традиције и сарађујући при откривању грабљиваца или ловљења хране“. По некима, поједине рибе имају дугорочну меморију, неке чак препознају чланове свога јата и свесне су „друштвеног угледа“ других.

Џонатан Балкомб у књизи „Шта рибе знају“  (What a Fish Knows)  изнео је најновија научна истраживања о понашању риба. На пример, научници су доказали да се златне рибице могу сетити нечега што се догодило и пре пет месеци, а неке имају много дуже памћење. У испитивању са шаранима је доказано да ће препознати неки мамац и три године након што су га загризли.