PLIVAJU LI JOŠ DIVOVI DUNAVOM? Ulov soma od 70 kilograma pokrenuo priče o gigantskim ribama koje su nekad bile uobičajene
Nedavni ulov Milana Dubaića, koji je upecao soma od 70 kilograma, dugog 225 centimetara, samo je jedan u nizu ulova kapitalnih somova na Dunavu kraj Apatina.
Naime, 3. aprila 1958. godine, na vršku, na lokalitetu Kazuk severno od Apatina, ulovljen je som težak 208 kilograma, ali, nažalost, dužina mu tada nije izmerena. To je najveći primerak ove ribe uhvaćen u Jugoslaviji, a za njega postoje verodostojni podaci. Oni neprovereni kazuju da je, navodno, pre Drugog svetskog rata, u blizini ušća Bosne u Savu, gde je korišćena patka kao mamac, izvučen som težak 250 kila.
No, o ovom ulovu postoje samo priče, ne i bilo kakav relevantan dokaz. Takođe postoji priča da je, prilikom jedne od poplava i velikog nadolaska vode, u dunavskom plićaku pronađen nasukan, uginuo som težak oko 200 kila, ali njegovo meso se nije moglo upotrebiti. Verovatno ni gabariti izmeriti.
A kapitalaca kraj Apatina i te kako ima, Dubaićev ulov je samo poslednji u nizu. Pre jedne decenije, meštanin Zlatko Lukić ulovio je brkatog dugonju od 234 centimetra, koji je težio 80 kilograma. Početkom januara 2018. godine , Apatinci Igor Jocić i Mladen Živanović su, posle višesatne borbe, uz asistenciju Darka Kovčina, na obalu izvukli soma od 125 kilograma, dugog 220 centimetara. Nije se dugo čekalo na novog kapitalca. Krajem septembra naredne, 2019. godine, Vid Bašić je na mestu gde se Drava uliva u Dunav ulovio soma kom je samo dva kilograma falilo do „stotke“, a beše dug dva metra i 25 centimetara.
I dok jedni ovo vide kao potencijalno velik turističko – ribolovni kapital, drugi upozoravaju da Dunav nije nepresušan izvor ribe.
- Krupni somovi u ovom delu toka nisu nikakav fenomen ili čudo, već plod činjenice da je u blizini Kopački rit, najveće mrestilište u ovom delu Evrope – kaže predsednik USR „Čikla“ iz Apatina, Dejan Dizija. –Prema nekim procenama, bilo je perioda da se na udicu ovde vadilo po 700-800 kilograma somova dnevno! To nije trebalo dozvoliti, jer sve ih je manje i manje, a na to utiče i to što je u nekim delovima toka i dalje dozvoljen privredni ribolov. Somove i ceo riblji fond treba više i izbiljnije čuvati, ako želimo da i naša deca imaju šta da love – smatra Dizija.