INTERVJU: ADRIJEN UJHAZI, UMETNICA Nova Era simbioze
Novosadska vizuelna umetnica Adrijen Ujhazi nalazi se među 12 umetnica/ka iz Srbije, BIH, Slovenije i Hrvatske, čiji su radovi prikazani u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine na grupnoj intermedijskoj izložbi „New Era: umetnički diskursi o društvenim i klimatskim promenama“.
Na izložbi su zastupljeni radovi umetnica/ka koji se u svojim stvaralačkim praksama dosledno i dugoročno posvećuju odnosu između čoveka i prirode, dajući umetnički komentar i odgovor na jednu od najaktuelnijih tema savremenog društva – ekologije, klimatskih i društvenih promena i očuvanja životne sredine.
Adrijen Ujhazi (1995) čija je umetnost orijentisana na komplikovani odnos između čovečanstva i prirode, predstaviće se radom od više delova pod nazivom „Ti me činiš la-la“, a koji se sastoji od različitih segmenata: uzoraka biomaterijala, videa, zvuka i svetlosne kutije/objekta.
Naziv vašeg rada „Ti me činiš la-la“ ne asocira očigledno na temu ili naziv izložbe „Nova Era: umetnički diskursi o društvenim i klimatskim promenama”. Koju referencu ili ideju ste imali kreiranjem ovog naslova?
– Rad pod nazivom „Ti me činiš la-la“ se premijerno predstavlja u okviru projekta „Nova era“ te namerno odstupa od konvencionalne definisane teme. Izbor za naziv i selekciju rada nastoji da izazove radoznalost i da podstakne publiku da prođu dalje od površinskih veza. Naslov je u skladu sa sveobuhvatnom temom mog rada, usredsređenom na metaforičku reprezentaciju delikatnog biološkog materijala, posebno SKOBI-a (Simbiotička kultura bakterija i kvasca).
U širem kontekstu izložbe „Nova era“, naslov služi kao komentar poremećaja u našim ličnim i kolektivnim sferama. Koristeći metaforu kroz ovaj rad, delo se kreće kroz zamršenu međusobnu igru između biološke krhkosti i hibridne prirode našeg postojanja u okruženju obeleženom društvenim i klimatskim promenama. Izbor naizgled nepovezanog naslova ima za cilj da izazove gledaoce da istraže nijansirane veze između razigranog izraza i dubljih tema koje leže u osnovi instalacije, koji na kraju doprinosi bogatijem i imerzivnijem iskustvu u okviru šireg narativa izložbe.
Bavite se osetljivim biološkim materijalom SKOBI (Simbiotska kultura bakterija i kvasca) koji pod ovim imenom možda nije toliko poznat široj javnosti?
– Interesovanje za rad sa biološkim materijalima poput SKOBI-ja potiče iz želje da se udubim u neistražene oblasti prirodnog sveta i prevedem njegovu složenost u umetnički izraz. SKOBI na našem području je manje poznat široj javnosti pod ovim imenom, koji služi za pravljenje eliksira tj napitka - kombuha. Ovaj biološki entitet (simbiotska kultura bakterija i kvasca) na osnovu svojih karakteristika i reakcije na spoljne podsticaje koje sam uočavala tokom uzgajanja i istraživanja, smatram da obuhvata kontekst izložbe „Nova era“, sa konotacijom koji prati izazove i promene u našem savremenom svetu obeleženom društvenim i klimatskim promenama.
Naime SKOBI materijal postaje metafora za poremećaje u našim ličnim i kolektivnim sferama koji hibridno okruženje doprinosi, te SKOBI-jeva delikatna priroda i transformativne sposobnosti čine ga dirljivim prikazom zamršene interakcije između biološke krhkosti i hibridne prirode našeg postojanja. Rad postaje refleksija o suptilnim, ali dubokim uticajima ovih promena na pojedince, podstičući gledaoce da preispitaju svoj odnos sa prirodnim svetom i sopstveno hibridno postojanje u njemu.
Kakav lični i umetnički odnos imate prema „poremećenom hibridnom okruženju“ na koje referiše vaš rad?
– Rad, „Ti me činiš: la-la“, odnosi se na poremećeno hibridno okruženje, a ovaj koncept oličava složenu i evoluirajuću međusobnu igru između prirodnog sveta i ljudskog uticaja. Narušeno hibridno okruženje, u kontekstu instalacije, simbolizuje savremeno stanje obeleženo društvenim, tehnološkim i ekološkim promenama. Obuhvata izazove koje postavlja preplitanje prirodnog i veštačkog, opipljivog i virtuelnog, i lokalnog i globalnog aspekta našeg postojanja.
Kroz sočivo “skobija” i ugradnju uzoraka bio materijala, videa, audio i svetlosne kutije/objekta u moju instalaciju, cilj mi je da metaforički istražim zamršenu dinamiku unutar ovog poremećenog hibridnog okruženja. Delikatni biološki materijal, SKOBI, postaje moćna metafora za krhkost života i prilagodljivost koja je potrebna u suočavanju sa stalnim transformacijama. Rad služi kao refleksija o tome kako se pojedinci snalaze i reaguju na pore- mećaje u ovom hibridizovanom kontekstu, utičući na mentalno i fizičko blagostanje u svakodnevnom životu.
Na ličnom planu, moj odnos sa ovim poremećenim hibridnim okruženjem je višestruk, što uključuje i istraživanje, introspekciju, postavljanje pitanja, komentarisanje... To uključuje duboku radoznalost o posledicama naših akcija na prirodni svet i istraživanje zamagljenih granica između organskog i veštačkog. Kao umetnica, pronalazim inspiraciju u izazovima koje postavlja ovo okruženje, koristeći svoj rad da izazovem kontemplaciju i dijalog.
Vaš rad/instalacija kombinuje zvučne i vizualne elemente i različite materijale. Na koji način ste razmišljali o samoj realizaciji inicijalne ideje i odnosu između misaonog i vizualnog/auditivnog u delu?
Integracija zvučnih i vizuelnih komponenti, zajedno sa različitim SKOBI materijalima, bila je nameran izbor za stvaranje multisenzornog iskustva koje rezonuje sa složenim temama poremećenog hibridnog okruženja. Od faze konceptualizacije, težim angažmanu publike na čulnom i na intelektualnom nivou, podstičući dublju vezu sa narativom prenesenim kroz metaforičku predstavu SKOBI-ja.
Delikatni biološki materijal je centralna tačka rada. Inkorporacija uzoraka bio materijala, video, audio i svetlosne kutije/objekta poslužila je za predstavljanje narativa istog entiteta u transformativnom stanju. Kombinacija zvučnih i vizuelnih elemenata osmišljena je da izazove prijatno ili provokativno i introspektivno putovanje za gledaoca, podstičući ga da razmisli o sopstvenom odnosu sa predstavljenim temama. Sinergija između mentalnih i vizuelnih/auditivnih elemenata ima za cilj stvaranje holističkog iskustva, gde svaka komponenta nadograđuje drugu.
Nekonvencionalna instalacija odražava hibridno stanje istraženo u temi, nudeći sveobuhvatnu perspektivu na poremećaje u našem ličnom i kolektivnom domenu. U suštini, realizacija rada „Ti me činiš: la-la“ podrazumeva pažljiv balans između mentalnog i vizuelnog/auditivnog aspekta, sa ciljem da uroni publiku u multisenzorno istraživanje hibridnog okruženja.
Učestvovali ste ili učestvujete u projektima BIOFACTORY (2022), BIOCODE (2023) i BIO AWAKING (2024–2026), na koji način su ovi projekti eventualno povezani sa onim što ćete predstaviti na samoj izložbi?
Projekti BIOFACTORY (2022), BIOCODE (2023) i BIO AWAKING (2024–2026) mi služe kao značajne inicijative koji dodatno podstiču individualni umetnički rad kroz tematsko i konceptualno istraživanje, te se reflektuju kroz kolektivni angažman. Svaki od ovih projekata, sam po sebi, zadire u presek biologije, tehnologije i umetnosti, nudeći uvid u to kako ova područja utiču i transformišu naše razumevanje postojanja, identiteta i životne sredine.
Veza između ovih projekata i onoga što ću predstaviti na izložbi nije isključivo tematska, već odraz šireg istraživanja prirode života i naše interakcije sa hibridnim ekosistemima. U suštini, „Ti me činiš: la-la“ može se posmatrati i kao kulminacija tema i pitanja postavljenih i u navedenim projektima. Ovaj rad predstavlja kontinuirano istraživanje o tome kako biotehnološki napredak preoblikuje tkivo života, nudeći jedinstvenu perspektivu na poremećaje u našim ličnim i kolektivnim oblastima. Oslanjajući se na kontekst instalacije, ona poziva gledaoce da razmišljaju o budućoj putanji našeg odnosa sa biologijom i tehnologijom, naglašavajući potrebu za promišljenim angažovanjem na etičkim, ekološkim i egzistencijalnim izazovima koji proizilaze iz ove interakcije.
N. Marković