ИНТЕРВЈУ: АДРИЈЕН УЈХАЗИ, УМЕТНИЦА Нова Ера симбиозе

На изложби су заступљени радови уметница/ка који се у својим стваралачким праксама доследно и дугорочно посвећују односу између човека и природе, дајући уметнички коментар и одговор на једну од најактуелнијих тема савременог друштва – екологије, климатских и друштвених промена и очувања животне средине.

Адријен Ујхази (1995) чија је уметност оријентисана на компликовани однос између човечанства и природе, представиће се радом од више делова под називом „Ти ме чиниш ла-ла“, а који се састоји од различитих сегмената: узорака биоматеријала, видеа, звука и светлосне кутије/објекта.

 Назив вашег рада „Ти ме чиниш ла-ла“ не асоцира очигледно на тему или назив изложбе „Нова Ера: уметнички дискурси о друштвеним и климатским променама”. Коју референцу или идеју сте имали креирањем овог наслова?

– Рад под називом „Ти ме чиниш ла-ла“ се премијерно представља у оквиру пројекта „Нова ера“ те намерно одступа од конвенционалне дефинисане теме. Избор за назив и селекцију рада настоји да изазове радозналост и да подстакне публику да прођу даље од површинских веза. Наслов је у складу са свеобухватном темом мог рада, усредсређеном на метафоричку репрезентацију деликатног биолошког материјала, посебно СКОБИ-а (Симбиотичка култура бактерија и квасца).

У ширем контексту изложбе „Нова ера“, наслов служи као коментар поремећаја у нашим личним и колективним сферама. Користећи метафору кроз овај рад, дело се креће кроз замршену међусобну игру између биолошке крхкости и хибридне природе нашег постојања у окружењу обележеном друштвеним и климатским променама. Избор наизглед неповезаног наслова има за циљ да изазове гледаоце да истраже нијансиране везе између разиграног израза и дубљих тема које леже у основи инсталације, који на крају доприноси богатијем и имерзивнијем искуству у оквиру ширег наратива изложбе.

 Бавите се осетљивим биолошким материјалом СКОБИ (Симбиотска култура бактерија и квасца) који под овим именом можда није толико познат широј јавности?

– Интересовање за рад са биолошким материјалима попут СКОБИ-ја потиче из жеље да се удубим у неистражене области природног света и преведем његову сложеност у уметнички израз. СКОБИ на нашем подручју је мање познат широј јавности под овим именом, који служи за прављење еликсира тј напитка - комбуха. Овај биолошки ентитет (симбиотска култура бактерија и квасца) на основу својих карактеристика и реакције на спољне подстицаје које сам уочавала током узгајања и истраживања, сматрам да обухвата контекст изложбе „Нова ера“, са конотацијом који прати изазове и промене у нашем савременом свету обележеном друштвеним и климатским променама.

Наиме СКОБИ материјал постаје метафора за поремећаје у нашим личним и колективним сферама који хибридно окружење доприноси, те СКОБИ-јева деликатна природа и трансформативне способности чине га дирљивим приказом замршене интеракције између биолошке крхкости и хибридне природе нашег постојања. Рад постаје рефлексија о суптилним, али дубоким утицајима ових промена на појединце, подстичући гледаоце да преиспитају свој однос са природним светом и сопствено хибридно постојање у њему.

 Какав лични и уметнички однос имате према „поремећеном хибридном окружењу“ на које реферише ваш рад?

– Рад, „Ти ме чиниш: ла-ла“, односи се на поремећено хибридно окружење, а овај концепт оличава сложену и еволуирајућу међусобну игру између природног света и људског утицаја. Нарушено хибридно окружење, у контексту инсталације, симболизује савремено стање обележено друштвеним, технолошким и еколошким променама. Обухвата изазове које поставља преплитање природног и вештачког, опипљивог и виртуелног, и локалног и глобалног аспекта нашег постојања.

Кроз сочиво “скобија” и уградњу узорака био материјала, видеа, аудио и светлосне кутије/објекта у моју инсталацију, циљ ми је да метафорички истражим замршену динамику унутар овог поремећеног хибридног окружења. Деликатни биолошки материјал, СКОБИ, постаје моћна метафора за крхкост живота и прилагодљивост која је потребна у суочавању са сталним трансформацијама. Рад служи као рефлексија о томе како се појединци сналазе и реагују на поре- мећаје у овом хибридизованом контексту, утичући на ментално и физичко благостање у свакодневном животу.

На личном плану, мој однос са овим поремећеним хибридним окружењем је вишеструк, што укључује и истраживање, интроспекцију, постављање питања, коментарисање... То укључује дубоку радозналост о последицама наших акција на природни свет и истраживање замагљених граница између органског и вештачког. Као уметница, проналазим инспирацију у изазовима које поставља ово окружење, користећи свој рад да изазовем контемплацију и дијалог.

 Ваш рад/ин­ста­ла­ци­ја ком­би­ну­је звуч­не и ви­зу­ал­не еле­мен­те и раз­ли­чи­те ма­те­ри­ја­ле. На ко­ји на­чин сте раз­ми­шља­ли о са­мој ре­а­ли­за­ци­ји ини­ци­јал­не иде­је и од­но­су из­ме­ђу ми­са­о­ног и ви­зу­ал­ног/ауди­тив­ног у де­лу?

Ин­те­гра­ци­ја звуч­них и ви­зу­ел­них ком­по­нен­ти, за­јед­но са раз­ли­чи­тим СКО­БИ ма­те­ри­ја­ли­ма, би­ла је на­ме­ран из­бор за ства­ра­ње мул­ти­сен­зор­ног ис­ку­ства ко­је ре­зо­ну­је са сло­же­ним те­ма­ма по­ре­ме­ће­ног хи­брид­ног окру­же­ња. Од фа­зе кон­цеп­ту­а­ли­за­ци­је, те­жим ан­га­жма­ну пу­бли­ке на чул­ном и на ин­те­лек­ту­ал­ном ни­воу, под­сти­чу­ћи ду­бљу ве­зу са на­ра­ти­вом пре­не­се­ним кроз ме­та­фо­рич­ку пред­ста­ву СКО­БИ-ја.

Де­ли­кат­ни би­о­ло­шки ма­те­ри­јал је цен­трал­на тач­ка ра­да. Ин­кор­по­ра­ци­ја узо­ра­ка био ма­те­ри­ја­ла, ви­део, аудио и све­тло­сне ку­ти­је/објек­та по­слу­жи­ла је за пред­ста­вља­ње на­ра­ти­ва истог ен­ти­те­та у тран­сфор­ма­тив­ном ста­њу. Ком­би­на­ци­ја звуч­них и ви­зу­ел­них еле­ме­на­та осми­шље­на је да иза­зо­ве при­јат­но или про­во­ка­тив­но и ин­тро­спек­тив­но пу­то­ва­ње за гле­да­о­ца, под­сти­чу­ћи га да раз­ми­сли о соп­стве­ном од­но­су са пред­ста­вље­ним те­ма­ма. Си­нер­ги­ја из­ме­ђу мен­тал­них и ви­зу­ел­них/ауди­тив­них еле­ме­на­та има за циљ ства­ра­ње хо­ли­стич­ког ис­ку­ства, где сва­ка ком­по­нен­та на­до­гра­ђу­је дру­гу.

Не­кон­вен­ци­о­нал­на ин­ста­ла­ци­ја од­ра­жа­ва хи­брид­но ста­ње ис­тра­же­но у те­ми, ну­де­ћи све­о­бу­хват­ну пер­спек­ти­ву на по­ре­ме­ћа­је у на­шем лич­ном и ко­лек­тив­ном до­ме­ну. У су­шти­ни, ре­а­ли­за­ци­ја ра­да „Ти ме чи­ниш: ла-ла“ под­ра­зу­ме­ва па­жљив ба­ланс из­ме­ђу мен­тал­ног и ви­зу­ел­ног/ауди­тив­ног аспек­та, са ци­љем да уро­ни пу­бли­ку у мул­ти­сен­зор­но ис­тра­жи­ва­ње хи­брид­ног окру­же­ња.

 Уче­ство­ва­ли сте или уче­ству­је­те у pro­jеk­ti­ma BI­O­FAC­TORY (2022), BI­O­CO­DE (2023) i BIO AWA­KING (2024–2026), на ко­ји на­чин су ови про­јек­ти евен­ту­ал­но по­ве­за­ни  са оним што ће­те пред­ста­ви­ти на са­мој из­ло­жби?

Pro­jеk­ti BI­O­FAC­TORY (2022), BI­O­CO­DE (2023) i BIO AWA­KING (2024–2026) ми слу­же као зна­чај­не ини­ци­ја­ти­ве ко­ји до­дат­но под­сти­чу ин­ди­ви­ду­ал­ни умет­нич­ки рад кроз те­мат­ско и кон­цеп­ту­ал­но ис­тра­жи­ва­ње, те се ре­флек­ту­ју кроз ко­лек­тив­ни ан­га­жман. Сва­ки од ових про­је­ка­та, сам по се­би, за­ди­ре у пре­сек би­о­ло­ги­је, тех­но­ло­ги­је и умет­но­сти, ну­де­ћи увид у то ка­ко ова под­руч­ја ути­чу и тран­сфор­ми­шу на­ше раз­у­ме­ва­ње по­сто­ја­ња, иден­ти­те­та и жи­вот­не сре­ди­не.

Ве­за из­ме­ђу ових про­је­ка­та и оно­га што ћу пред­ста­ви­ти на из­ло­жби ни­је ис­кљу­чи­во  те­мат­ска, већ од­раз ши­рег ис­тра­жи­ва­ња при­ро­де жи­во­та и на­ше ин­тер­ак­ци­је са хи­брид­ним еко­си­сте­ми­ма. У су­шти­ни, „Ти ме чи­ниш: ла-ла“ мо­же се по­сма­тра­ти и као кул­ми­на­ци­ја те­ма и пи­та­ња по­ста­вље­них и у на­ве­де­ним про­јек­ти­ма. Овај рад пред­ста­вља кон­ти­ну­и­ра­но ис­тра­жи­ва­ње о то­ме ка­ко би­о­тех­но­ло­шки на­пре­дак пре­о­бли­ку­је тки­во жи­во­та, ну­де­ћи је­дин­стве­ну пер­спек­ти­ву на по­ре­ме­ћа­је у на­шим лич­ним и ко­лек­тив­ним обла­сти­ма. Осла­ња­ју­ћи се на кон­текст ин­ста­ла­ци­је,  она по­зи­ва гле­да­о­це да раз­ми­шља­ју о бу­ду­ћој пу­та­њи на­шег од­но­са са би­о­ло­ги­јом и тех­но­ло­ги­јом, на­гла­ша­ва­ју­ћи по­тре­бу за про­ми­шље­ним ан­га­жо­ва­њем на етич­ким, еко­ло­шким и ег­зи­стен­ци­јал­ним иза­зо­ви­ма ко­ји про­из­и­ла­зе из ове ин­тер­ак­ци­је.

Н. Марковић