BIVŠI RADNICI ZRENJANINSKOG IPOK-a Dve decenije čekaju plate iz skrobare

Da bi došli do svojih nekadašnjih minimalaca, oni godinama vode sudske sporove pred različitim sudovima, kojima se još ne nazire kraj.

- U pitanju su plate koji su radnici IPOK-a zaradili, a da im nisu isplaćene u periodu od tri godine pre uvođenja prvog stečaja, odnosno od 2003. do 2006. godine - kaže Konstantin Rankov, zrenjaninski advokat koji zastupa ovu veliku grupu radnika.

U vreme kada radnicima plate nisu isplaćivane, zrenjaninska skrobara je bila u većinskom društvenom vlasništvu, tako da je država tužena strana.

- Za dvadeset godina, koliko traje pravna bitka radnika da dobiju ono što su zaradili i što im je Ustavom zagarantovano, IPOK je prošao kroz neuspešnu privatizaciju i dva stečaja. Na kraju je iz stečaja dobio novog vlasnika, a nekadašnji zaposleni još nisu uspeli da dobiju zarađeno - ističe Rankov.

Pravni i razni drugi galimatijasi nikako da dobiju svoj kraj.

- Veliki broj radni-ka je 2006. godine, od tadašnjih vlasnika, čudnog konzorcijuma od kojih su neki zbog zloupotreba osuđeni na zatvorske kazne, ucenjen da se pod firmom navodnog spasavanja IPOK-a i povratka u pogone, odrekne potraživanja zaostalih plata. Neki su to učinili, neki nisu. No, kako je takav ugovor, koji je nažalost i overen u nekom tadašnjem sudu, ništavan, svi oni su danas tužioci i svi očekuju isplatu onoga što im po svakom zakonu pripada - kaže Rankov.

Na maratonski spor uticala je i činjenica da je IPOK još jednom doživeo stečaj, pa su svi ostali sudski procesi bili u fazi mirovanja, dok stečajni postupak nije okončan.

-Tek kada je završen stečaj i kada su u završnoj deobi namireni poverioci, sporovi su mogli da se nastave. Radnici će dobiti svoje plate, samo je pitanje kada. Mi smo u traženju pravde prošli sve sudske instance, koje su redom odbacivale tužbe radnika. Na kraju smo stigli do Ustavnog suda i praktično njegova odluka je prva koja je u korist radnika. Znali smo da su zakon i na kraju pravda na našoj strani, ali to nam je potvrdio Ustavni sud. Odluka Ustavnog suda je konačna i obavezujuća. Ustavni sud je, što ne radi često, naložio sudovima kako treba da izgledaju njihove odluke. Sudovi su odluku prihvatili, ali na svako njihovo rešenje država se žali i samo odlaže neizbežno - ističe Rankov.

I ne samo što odlaže neizbežno, nego i povećava troškove, koji sa svakim ročištem samo rastu.

- Radnici u proseku potražuju između 100.000 i 200.000 dinara za te tri godine, koliko nisu dobijali platu. Kada rešenja postanu pravnosnažna, na to se računa i kamata. Naravno, tu su i troškovi. Advokatski troškovi su dosad pola miliona dinara. Neki od radnika su bili prinuđeni da sami uplate doprinose kako bi mogli da ostvare penziju. Tuže i oni da im se vrati novac koji su platili, jer je obaveza poslodavca bila da uplaćuje zdravstveni i penzioni doprinos. I na te iznose valja dodati kamatu, pa se ne može znati koliko će na kraju koštati ovaj maratnoski spor, zaključuje advokat Konstantin Rankov.

Tekst i foto:

Ž. Balaban