BIVŠI RADNICI ZRENJANINSKOG IPOK-a Dve decenije čekaju plate iz skrobare
ZRENJANIN: Blizu 600 radnika bivše Industrije prerađevina od kukuruza (IPOK) u Zrenjaninu ni do danas nije dobilo plate koje su pošteno zaradili još pre dve decenije.
Da bi došli do svojih nekadašnjih minimalaca, oni godinama vode sudske sporove pred različitim sudovima, kojima se još ne nazire kraj.
- U pitanju su plate koji su radnici IPOK-a zaradili, a da im nisu isplaćene u periodu od tri godine pre uvođenja prvog stečaja, odnosno od 2003. do 2006. godine - kaže Konstantin Rankov, zrenjaninski advokat koji zastupa ovu veliku grupu radnika.
U vreme kada radnicima plate nisu isplaćivane, zrenjaninska skrobara je bila u većinskom društvenom vlasništvu, tako da je država tužena strana.
- Za dvadeset godina, koliko traje pravna bitka radnika da dobiju ono što su zaradili i što im je Ustavom zagarantovano, IPOK je prošao kroz neuspešnu privatizaciju i dva stečaja. Na kraju je iz stečaja dobio novog vlasnika, a nekadašnji zaposleni još nisu uspeli da dobiju zarađeno - ističe Rankov.
Pravni i razni drugi galimatijasi nikako da dobiju svoj kraj.
- Veliki broj radni-ka je 2006. godine, od tadašnjih vlasnika, čudnog konzorcijuma od kojih su neki zbog zloupotreba osuđeni na zatvorske kazne, ucenjen da se pod firmom navodnog spasavanja IPOK-a i povratka u pogone, odrekne potraživanja zaostalih plata. Neki su to učinili, neki nisu. No, kako je takav ugovor, koji je nažalost i overen u nekom tadašnjem sudu, ništavan, svi oni su danas tužioci i svi očekuju isplatu onoga što im po svakom zakonu pripada - kaže Rankov.
Na maratonski spor uticala je i činjenica da je IPOK još jednom doživeo stečaj, pa su svi ostali sudski procesi bili u fazi mirovanja, dok stečajni postupak nije okončan.
-Tek kada je završen stečaj i kada su u završnoj deobi namireni poverioci, sporovi su mogli da se nastave. Radnici će dobiti svoje plate, samo je pitanje kada. Mi smo u traženju pravde prošli sve sudske instance, koje su redom odbacivale tužbe radnika. Na kraju smo stigli do Ustavnog suda i praktično njegova odluka je prva koja je u korist radnika. Znali smo da su zakon i na kraju pravda na našoj strani, ali to nam je potvrdio Ustavni sud. Odluka Ustavnog suda je konačna i obavezujuća. Ustavni sud je, što ne radi često, naložio sudovima kako treba da izgledaju njihove odluke. Sudovi su odluku prihvatili, ali na svako njihovo rešenje država se žali i samo odlaže neizbežno - ističe Rankov.
I ne samo što odlaže neizbežno, nego i povećava troškove, koji sa svakim ročištem samo rastu.
- Radnici u proseku potražuju između 100.000 i 200.000 dinara za te tri godine, koliko nisu dobijali platu. Kada rešenja postanu pravnosnažna, na to se računa i kamata. Naravno, tu su i troškovi. Advokatski troškovi su dosad pola miliona dinara. Neki od radnika su bili prinuđeni da sami uplate doprinose kako bi mogli da ostvare penziju. Tuže i oni da im se vrati novac koji su platili, jer je obaveza poslodavca bila da uplaćuje zdravstveni i penzioni doprinos. I na te iznose valja dodati kamatu, pa se ne može znati koliko će na kraju koštati ovaj maratnoski spor, zaključuje advokat Konstantin Rankov.
Tekst i foto:
Ž. Balaban