БИВШИ РАДНИЦИ ЗРЕЊАНИНСКОГ ИПОК-a Две деценије чекају плате из скробаре
ЗРЕЊАНИН: Близу 600 радника бивше Индустрије прерађевина од кукуруза (ИПОК) у Зрењанину ни до данас није добило плате које су поштено зарадили још пре две деценије.
Да би дошли до својих некадашњих минималаца, они годинама воде судске спорове пред различитим судовима, којима се још не назире крај.
- У питању су плате који су радници ИПОК-а зарадили, а да им нису исплаћене у периоду од три године пре увођења првог стечаја, односно од 2003. до 2006. године - каже Константин Ранков, зрењанински адвокат који заступа ову велику групу радника.
У време када радницима плате нису исплаћиване, зрењанинска скробара је била у већинском друштвеном власништву, тако да је држава тужена страна.
- За двадесет година, колико траје правна битка радника да добију оно што су зарадили и што им је Уставом загарантовано, ИПОК је прошао кроз неуспешну приватизацију и два стечаја. На крају је из стечаја добио новог власника, а некадашњи запослени још нису успели да добију зарађено - истиче Ранков.
Правни и разни други галиматијаси никако да добију свој крај.
- Велики број радни-ка је 2006. године, од тадашњих власника, чудног конзорцијума од којих су неки због злоупотреба осуђени на затворске казне, уцењен да се под фирмом наводног спасавања ИПОК-а и повратка у погоне, одрекне потраживања заосталих плата. Неки су то учинили, неки нису. Но, како је такав уговор, који је нажалост и оверен у неком тадашњем суду, ништаван, сви они су данас тужиоци и сви очекују исплату онога што им по сваком закону припада - каже Ранков.
На маратонски спор утицала је и чињеница да је ИПОК још једном доживео стечај, па су сви остали судски процеси били у фази мировања, док стечајни поступак није окончан.
-Тек када је завршен стечај и када су у завршној деоби намирени повериоци, спорови су могли да се наставе. Радници ће добити своје плате, само је питање када. Ми смо у тражењу правде прошли све судске инстанце, које су редом одбацивале тужбе радника. На крају смо стигли до Уставног суда и практично његова одлука је прва која је у корист радника. Знали смо да су закон и на крају правда на нашој страни, али то нам је потврдио Уставни суд. Одлука Уставног суда је коначна и обавезујућа. Уставни суд је, што не ради често, наложио судовима како треба да изгледају њихове одлуке. Судови су одлуку прихватили, али на свако њихово решење држава се жали и само одлаже неизбежно - истиче Ранков.
И не само што одлаже неизбежно, него и повећава трошкове, који са сваким рочиштем само расту.
- Радници у просеку потражују између 100.000 и 200.000 динара за те три године, колико нису добијали плату. Када решења постану правноснажна, на то се рачуна и камата. Наравно, ту су и трошкови. Адвокатски трошкови су досад пола милиона динара. Неки од радника су били принуђени да сами уплате доприносе како би могли да остваре пензију. Туже и они да им се врати новац који су платили, јер је обавеза послодавца била да уплаћује здравствени и пензиони допринос. И на те износе ваља додати камату, па се не може знати колико ће на крају коштати овај маратноски спор, закључује адвокат Константин Ранков.
Текст и фото:
Ж. Балабан