GOSTOVANJE IZLOŽBE „POKLON-ZBIRKA DRAGIŠE BRAŠOVANA” Široka interesovanja slavnog arhitekte
Nakon Galerije Matice srpske, izložba “Poklon-zbirka Dragiše Brašovana” biće priređena i u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, i to od 15. januara.
Podsetimo, ovaj vernisaž, koji je od 1. juna do sredine septembra u GMS privukao veliki broj posetilaca, obuhvata više od 100 eksponata – slika, skulptura, crteža, umetnički oblikovanih upotrebnih i ukrasnih predmeta, fotografija i ličnih stvari koji upotpunjuju postojeća i pružaju nova saznanja o životu i delu jednog od naših najvećih graditelja.
U periodu od 2020. do početka 2023. u Galeriju Matice srpske iz Brašovanovih beogradskih salona, u kojima su dela njegovih savremenika Antuna Augustinčića, Mladena Josića, Sretena Stojanovića, Riste Stijovića... činila okvir dinamične porodične svakodnevice, preseljeno je ukupno 136 predmeta i tako formirana posebna poklon-zbirka. Projektantove naslednice, supruga Viktorija Brašovan i poćerka Olga Kovačev, ovim su darom želele da očuvaju sećanje na slavnog arhitektu i njihov brižljivo uređeni dom. Tako su uspomene na njegov privatni život svojevrsna dopuna sagledavanja javne delatnosti Dragiše Brašovana (Vršac, 1887 - Beograd, 1965), koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji Novog Sada, podigavši kompleks Banovine, palatu Radničke komore, kao i zdanje Glavne pošte.
– Arhitekta Dragiša Brašovan jedan je od najvažnijih srpskih arhitekata 20. veka, vešt u stilu i njegovim kompilacijama ostvarenim u brojnim realizovanim, velikim narudžbinama, kojima je u istoriji kulture i arhitekture Srbije ostavio bogat trag – reči su arhitekte dr Darka Polića.
– Dragiša Brašovan je rođen u Vršcu, studirao je i radio u Budimpešti, a svoje najvažnije projekte realizovao je u Beogradu, Zemunu i Novom Sadu. Znao je na pravi način da iskoristi stečeni status za kvalitativne pomake u struci, od kojih je najvažnije bilo hrabrije uvođenje moderne u srpsku arhitekturu.
Prekretnica u njegovoj karijeri biće konkurs i realizacija Paviljona Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na Svetskoj izložbi u Barseloni 1929. godine. Nakon ovog projekta, svaki novi realizovan objekat na osnovu javnog konkursa ili narudžbine, predstavljao je doprinos Dragiše Brašovana arhitekturi srpske moderne. Tokom 1930-ih godina izgrađena su tri njegova ključna zdanja: Komanda ratnog vazduhoplovstva u Zemunu (1934–1935), kompleks Banovine (1936–1940) i Državna štamparija u Beogradu, danas poznatija kao BIGZ (1933–1940).
Posleratno arhitektonsko stvaralaštvo Dragiše Brašovana, i u novom ideološkom okruženju potpuno modernističko, započelo je već 1947. obnovom Starog dvora, a talenat, znanje i iskustvo, ponovo su ga preporučili za velike i odgovorne projekte, ovog puta isključivo državne. U ovom periodu najvažnija ostvarenja su Hotel „Metropol“ u Beogradu (1952–1956), Glavna pošta u Novom Sadu (1961) i Robna kuća u Čačku (1962). „Bogatstvo opusa jednog od najvažnijih kulturnih delatnika 20. veka u Srbiji rezultat je snažnog karaktera - upornog, neumornog i posvećenog svakom zadatku koji je prihvati”, ocena je dr Polić.
Kolekcija umetničkih i dela primenjene umetnosti, nameštaja i ličnih predmeta iz doma Dragiše Brašovana, a koja je zaveštana GMS, pokazuje svu složenost i svestranost njegove ličnosti – veštog i nesuđenog slikara, arhitektu uspešnog u realizaciji velikih projekata, poštovanog među kolegama i umetnicima, uglednog u visokom društvu. Ovu postavku prati dvojezični katalog sa tekstovima arhitekte dr Darka Polića i kustoskinje Ivane Janjić, dokumentarni film RTV i virtuelna 3D rekonstrukcija prostora u kojem je Brašovan živeo, a koji je realizovala konzervatorka Snežana Mijić.
Izložba će u MPU biti otvorena do 10. marta.
M. Stajić