ГОСТОВАЊЕ ИЗЛОЖБЕ „ПОКЛОН-ЗБИРКА ДРАГИШЕ БРАШОВАНА” Широка интересовања славног архитекте

Подсетимо, овај вернисаж, који је од 1. јуна до средине септембра у ГМС привукао велики број посетилаца, обухвата више од 100 експоната – слика, скулптура, цртежа, уметнички обликованих употребних и украсних предмета, фотографија и личних ствари који употпуњују постојећа и пружају нова сазнања о животу и делу једног од наших највећих градитеља. 

У периоду од 2020.  до почетка 2023. у Галерију Матице српске из Брашованових београдских салона, у којима су дела његових савременика Антуна Аугустинчића, Младена Јосића, Сретена Стојановића, Ристе Стијовића... чинила оквир динамичне породичне свакодневице, пресељено је укупно 136 предмета и тако формирана посебна поклон-збирка. Пројектантове наследнице, супруга Викторија Брашован и поћерка Олга Ковачев, овим су даром желеле да очувају сећање на славног архитекту и њихов брижљиво уређени дом. Тако су успомене на његов приватни живот својеврсна допуна сагледавања јавне делатности Драгише Брашована (Вршац, 1887 - Београд, 1965), који је оставио неизбрисив траг у историји Новог Сада, подигавши комплекс Бановине, палату Радничке коморе, као и здање Главне поште.

– Архитекта Драгиша Брашован један је од најважнијих српских архитеката 20. века, вешт у стилу и његовим компилацијама оствареним у бројним реализованим, великим наруџбинама, којима је у историји културе и архитектуре Србије оставио богат траг – речи су архитекте др Дарка Полића.

– Драгиша Брашован је рођен у Вршцу, студирао је и радио у Будимпешти, а своје најважније пројекте реализовао је у Београду, Земуну и Новом Саду. Знао је на прави начин да искористи стечени статус за квалитативне помаке у струци, од којих је најважније било храбрије увођење модерне у српску архитектуру.

Прекретница у његовој каријери биће конкурс и реализација Павиљона Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца на Светској изложби у Барселони 1929. године. Након овог пројекта, сваки нови реализован објекат на основу јавног конкурса или наруџбине, представљао је допринос Драгише Брашована архитектури српске модерне. Током 1930-их година изграђена су три његова кључна здања: Команда ратног ваздухопловства у Земуну (1934–1935), комплекс Бановине (1936–1940) и Државна штампарија у Београду, данас познатија као БИГЗ (1933–1940). 

Послератно архитектонско стваралаштво Драгише Брашована, и у новом идеолошком окружењу потпуно модернистичко, започело је већ 1947. обновом Старог двора, а таленат, знање и искуство, поново су га препоручили за велике и одговорне пројекте, овог пута искључиво државне. У овом периоду најважнија остварења су Хотел „Метропол“ у Београду (1952–1956), Главна пошта у Новом Саду (1961) и Робна кућа у Чачку (1962). „Богатство опуса једног од најважнијих културних делатника 20. века у Србији резултат је снажног карактера - упорног, неуморног и посвећеног сваком задатку који је прихвати”, оцена је др Полић. 

Колекција уметничких  и дела примењене уметности, намештаја и личних предмета из дома Драгише Брашована, а која је завештана ГМС, показује сву сложеност и свестраност његове личности – вештог и несуђеног сликара, архитекту успешног у реализацији великих пројеката, поштованог међу колегама и уметницима, угледног у високом друштву. Ову поставку прати двојезични каталог са текстовима архитекте др Дарка Полића и кустоскиње Иване Јањић, документарни филм РТВ и виртуелна 3Д реконструкција простора у којем је Брашован живео, а који је реализовала конзерваторка Снежана Мијић.

Изложба ће у МПУ бити отворена до 10. марта.

М. Стајић