INTERVJU: DR TIJANA PALKOVLJEVIĆ BUGARSKI, UPRAVNICA GALERIJE MATICE SRPSKE Umetnost gradi mostove

– U okviru našeg velikog jubileja želeli smo ostvarimo još jedan od svojih profesionalnih snova, a to je da u saradnji sa velikim evropskim muzejima priredimo zajedničku izložbu i na taj način u okviru jedne postavke predstavimo i dela naše nacionalne umetnosti i evropske umetnosti – pojašnjava za „Dnevnik” upravnica Galerije Matice srpske dr Tijana Palkovljević Bugarski. – Želeli smo, dakle, da postavimo naše slikarstvo u jedan širi evropski kontekst. S obzirom na to da već imamo dugogodišnju saradnju sa muzejskim ustanovama u Beču, odlučili smo se da nastavimo u tom pravcu i u saradnji sa čuvenim Kunsthistoris?es Museum-om, odnosno Umetničko-istorijskim muzejom, te Galerijom „Belvedere”, osmislili smo projekat koji bi zapravo trebalo da predstavi stvaralaštvo dvojice umetnika koji su u isto vreme delovali u carstvujušćoj Vijeni, koja je tada bila centar možda najuzbudljivijeg i najatraktivnijeg umetničkog poduhvata tog doba, kakva je bila pojava secesije ili uopšte ta umetnost vezana za Fin de siècle, odnosno kraj 19. veka.

 U fokusu su Gustav Klimt i Paja Jovanović?

– Da. Shvatili smo, naime, da Umetničko-istorijski muzej, pored zidne kompozicije Gustava Klimta u njihovom ulaznom holu, koja je nepomična i ne može biti izlagana van njihovog okrilja, ima i jedno slabo poznato delo ovog majstora. Ova slika, „Dama sa lila šalom”, kod njih je stigla pre izvesnog vremena sasvim slučajno, kao donacija, i bez obzira na činjenicu da možda nije najbolji Klimtov rad, manje je poznat i zato veoma intrigantan. S druge strane, u Galeriji „Belvedere”, koja čuva najpoznatija dela Gustava Klimta i izlaže ih u svojoj stalnoj postavci, nalazi se i jedna slika Paje Jovanovića - „Bečlijka”. Ona je otkupljena 1905. godine sa izložbe priređene u Kunsthaleu i nikada do sada nije predstavljena u našoj zemlji. Treća slika, kojom će biti upotpunjena naša postavka, je iz zbirke Galerije Matice srpske, a radi se o Jovanovićevom portretu umetnikove supruge Muni. Dakle, ideja je da kroz jednu izložbu dvojice umetnika iz tri muzeja i neka dela koja nikada do sada nisu viđena na ovim prostorima, predstavimo jednu epohu i istovremeno ukažemo na važnost međumuzejske saradnje, na jedinstven umetnički prostor i na izuzetno snažne veze srpske i austrijske kulture.

 Galerija Matice srpske se već neko vreme pridržava savremenog muzeološkog koncepta prema kojem izložba ne mora a priori da podrazumeva mnoštvo dela?

– Mi se nekako uvek trudimo da budemo drugačiji, ali pre svega da prilagodimo određene sadržaje željenom vizuelnom  doživljaju. Tako smo s jedne strane imali nekoliko izložbi koje su zaista bile monumentalne, kao što je „Život, san, smrt” o evropskom simbolizmu ili ona o Urošu Prediću, kojeg smo predstavili kroz zaista veliki broj dela. Ali nekada nam je namera i da pokažemo da je „manje - više”, odnosno da je koncept taj koji je vredan, suštinski važan. Takva je i izložba posvećena Gustavu Klimtu i Paji Jovanoviću, koja će predstaviti tri ženska portreta. Pri tome će ona na neki način biti nadopunjena inovativnim pristupom tumačenju njihovog dela. Jer, pored istorijsko-umetničke analize i epohe, i dvojice slikara i njihovog stvaralaštva, pred posetiocima će se naći i tekst kolege Nikole Ivanovića, koji je u osnovi literaran. Njemu su, naime, ta tri portreta poslužila da izmašta „slučajeve” tri portretisane dame i da kroz njih ispriča priču i o položaju žene krajem 19. i početkom 20. veka, i priču o odnosu umetnika prema modelu, kao i o odnosu umetnika prema drugim umetnicima. Drugim rečima, slike sa izložbe su poslužile kao podsticaj za stvaranje jednog novog, drugačijeg umetničkog dela. A postavku će pratiti i film koji govori o celoj našoj ideji. U svakom slučaju, verujem da će izložba Gustava Klimta i Paje Jovanovića omogućiti poklonicima likovne umetnosti istinsko uživanje.

Ponovo jača tradicija legata

–  Tradicija legata je duga, ona je nekada bila jače izražena, nekada slabije, ali je Galerija Matice srpske aktivnim zagovaranjem njenog značaja došla do toga da je sve veći broj onih koji žele da nam ostave svoje zbirke, dela roditelja ili vlastite radove. I poklanjaju rado, jer znaju da će ta dela biti na adekvatan način i sačuvana i prezentovana. Tako smo, recimo, od prošle godine bogatiji i za Poklon-zbirku Dragiše Brašovana, izuzetno kompleksnu sa mnoštvom različitih predmeta, od njegovog arhitektonskog stvaralaštva preko raznorodnog dokumenatarnog materijala koji svedoči o njegovom životu, sve do ličnih predmeta i brojnog nameštaja. Nama to sada daje mogućnost da izađemo iz nekih ustaljenih okvira prezentacije umetnosti novog doba. Jer, kad imate na raspolaganju tako zamašan broj dela primenjene umetnosti, onda možete da napravite i kvalitetan spoj likovne i primenjene umetnosti, što do sada kod nas nije bio slučaj.

 Jubilarnu 175. godišnjicu Galerija Matice srpske će zaokružiti 20. oktobra tradicionalnom Svečanom sednicom, te otvaranjem velike postavke radova Vase Pomorišca.

– Kada smo prošle godine u oktobru otvarali izložbu dela Uroša Predića, najavili smo da jubilej započinjemo prvim u nizu od 11 stipendista Matice srpske, umetnika koji su zahvaljujući našoj najstarijoj kulturnoj, književnoj i naučnoj instituciji stekli obrazovanje na evropskim umetničkim akademijama. I sada jubilej zaokružujemo poslednjim u tom nizu, Vosom Pomorišcem, izuzetno talentovanim slikarem, po mnogo čemu osobenim a koji možda našoj javnosti nije toliko dobro poznat. Ako se o njemu i misli, po pravilu je to u okvirima Grupe Zograf, koja je negde pokušala da spoji tradiciju srednjovekovne umetnosti sa novim idejama. A mi smo opet želeli da Vasu Pomorišca predstavimo na nov, drugačiji način, kao jedinog srpskog slikara te generacije koji se školovao u Velikoj Britaniji, slikara koji se specijalizovao za izradu vitraža, slikara koji je nekako stalno bio između tradicije i modernosti, kao izuzetno spretnog i veštog umetnika u tehničkom smislu, istovremeno i veoma raznorodnog u pogledu odabira tema. U tom smislu verujem da će ova postavka za srpsku likovnu javnost, i uopšte za sve one koji prate umetnost 20. veka, biti jedno veliko iznenađenje, tim pre što će biti u prilici da na jednom mestu vide veliki broj Pomoriščevih radova, od kojih većina nije šire poznata. Ovu izložbu smo realizovali u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, koji čuva neka od najznačajnijih dela Vase Pomorišca, pozajmili smo slike i iz drugih muzejskih ustanova, iz privatnih kolekcija, i to će na neki način biti zaokruženje jubileja.

 A novo, postjubilejsko poglavlje u radu Galerije Matice srpske obeležiće u prvom redu nova stalna postavka nacionalne umetnosti?

– Ono na čemu već dugo radimo, a što će biti realizovano početkom 2024. godine, jeste ta nova postavka Galerije Matice srpske. Poslednjih meseci smo stoga bili prilično angažovani na adaptaciji izložbenih sala, odnosno na unapređenju i modernizaciji uslova izlaganja. Jer ono čemu zapravo težimo jeste i da nekako kroz sam način prezentacije umetničkih dela ukažemo na tu našu novu fazu. Dakle, prvi put ćemo stalnu postavku prirediti tako da ona nije hronološka, već na neki način tematska. I biće modularna, odnosno sastojaće se iz segmenata, čime će posetioci dobiti mogućnost da obiđu samo određene delove postavke koji ih u datom momentu interesuju. Istovremeno, takav nam koncept ostavlja prostor za izmene i dopune izložbe, čime ćemo se priključiti savremenom trendu u muzeologiji da više nema stalnih postavki koje se, kada jednom osvanu u prostoru, ne menjaju narednih pola veka. Naprotiv, naša stalna će postavka upravo biti podložna promenama, čime ćemo pokušati da otvorimo novi pogled i na srpsku umetnost novog doba, ali i na ono što muzej treba da bude u savremenom društvu – a to je i platforma za dijalog, i prostor za uživanje u umetnosti i kvalitetno provođenje slobodnog vremena.

Miroslav Stajić