Galerija Matice srpske ka novom muzeju u 2023.

A taj iskorak u prvom redu podrazumeva adaptaciju izložbenih sala na prvom i drugom spratu Galerije sa akcentom na ugradnju novog sistema rasvete, ozvučenja i različitih elemenata novih tehnologija. Finale tog angažmana planiran je za Dan Galerije, 13. oktobra, kada će biti otvorena nova stalne postavka GMS, koja će svojim novim pristupom u izlaganju i tumačenju dati sasvim novi uvid u razvoj nacionalne umetnosti, sve sa idejkom da se prvi put postavka kreira na tematskom, a ne hronološkom principu.

Pored toga, kako je najavio pomoćnik upravnika Danilo Vuksanović, posebno će važna biti i izložbu vajarskih dela iz kolekcije GMS, pri čemu je zamisao da akademik Mrđan Bajić bude taj koji će odaberati radove za ovu postavku, ali će ciljano za tu priliku izraditi i novu savremenu skulpturu. Završetak obeležavanja jubileja, 175 godina Galerije Matice srpske, biće u znaku slikara Vase Pomorišca (1893 - 1961), poslednjeg u nizu stipendista Matice srpske. Delo osnivača čuvene grupe „Zograf”, koji je dugi niz godina živeo u Velikoj Britaniji i svojim umetničkim angažmanom itekako ostavio trag u XX veku, osvetliće se kroz retrospektivnu izložbu i monografsku studiju. „Uroš Predić je bio tema kroz koju smo na više načina uspeli da obeležimo taj vek, a potrudićemo se da i delo Vae Pomorišca predstavimo u najboljem svetlu”, najavio je Vuksanović.    

Inače, iako je pomenuta izložba dela Uroša Predića „Život posvećen lepoti i umetnosti” trebalo da danas zatvori svoja vrata, zbog izuzetnog interesovanja produžena je do 12. februara. Nakon toga se nastavlja redovan program u izložbenim salama u prizemlju, koji u martu započinje izložbom Jedna sasvim (ne)obična srpsko-francuska veza. Olga Kešeljević i Mark Barbeza. Ova postavka je nedavno imala svoju premijeru u Kulturnom centru Srbije u Parizu, zasnovana je na istoimenoj naučnoj studiji prof. dr Dijane Metlić koja je osvetlila jedan segment francusko-srpskih umetničkih veza 20. veka, a obuhvata dela Ljubice Cuce Sokić, Bogdana Šuputa, Predraga Peđe Milosavljevića i Nedeljka Gvozdenovića, koja potiču iz Galerije Matice srpske, Narodne biblioteke Srbije i privatnog vlasništva, a dopunjena je originalnom staklenom ambalažom kozmetičkih proizvoda fabrike Žifrer-Barbeza iz Liona, kao i likovnim rešenjima koja je Sokićeva namenski radila za njihove kozmetičke proizvode.

Kraj maja biće u znaku velikana srpske arhitekture Dragiše Brašovana, kada će na izložbi biti predstavljeni predmete primenjene umetnosti, slike, skulture i crteže koje su njegove naslednice ostavile Galeriji Matice srpske na dar 2020. godine. Izložbu će pratiti katalog, film i virtuelna rekonstrukcija prostora u kom je arhitekta živeo, zasnovana na brojnim primerima nameštaja koji se sada čuvaju u GMS. Posebna poslastica je, pak, planirana za krajem leta, kada će Galerija Matice srpske u saradnji sa Umetničko-istorijskim muzejem u Beču i čuvenom Galerijom Belvedere, a uz partnersku podršku Austrijskog kulturnog foruma, realizovati izložbu Jedna epoha, dva umetnika, tri slike. Ideja je da se izlaganjem dela Gustava Klimta i Paje Jovanovića ukaže na veze srpskih i austrijskih umetnika i muzeja, čime će se ujedno promovisati bilateralna saradnja između Republike Austrije i Republike Srbije.

Govoreći o godini za nama, upravnica GMS podsetila je na činjenicu da je 2022. bila jedinstvena, jer su se u njoj spojile dve velike stvari: početak obeležavanja 175 godina trajanja GMS, s jedne strane, i s druge činjenica da je Novi Sad bio Evropska prestonica kulture, te se Galerija  uključila u sve programske lukove ovog projekta. Rezultat je čak 12 izložbi u kojima je uživalo više od 130.000 posetilaca. Uz to, objavljena je 21 publikacija,  uključujući i kapitalnu monografiju Ponos nacije. 175 godina Galerije Matice srpske iz pera upravo dr Tijane Palkovljević Bugarski. Uz programske aktivnosti, kontinuirano se odvijao i rad na popunjavanju, obradi i zaštiti umetničke kolekcije, kao i na unapređenju uslova čuvanja muzejskih predmeta i njihovoj digitalizaciji. Tako je lane umetnički fond upotpunjen sa ukupno 204 muzejska predmeta, a konzervirano i restaurirano više od 40 umetničkih dela.

Za kraj, ali ne i kao najmanje važno, naprotiv, valja istaći brojna priznanja, koja su lane dobili kako Galeriji, tako i njenim stručnjacima. Za ostvarene rezultate u radu i za doprinos razvoju, očuvanju i prezentaciji srpske kulture i umetnosti valja tako istaći Sretenjski orden prvog stepena, kojim je GMS odlikovao predsednik Republike, potom u oblasti muzeologije nagradu „Mihailo Valtrovićˮ za muzej godine i izuzetne rezultate postignute u 2021. godini, kao i Medalju za očuvanje kulturnog nasleđa Kulturnog centar Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ koja je uručena dr Tijani Palkovljević Bugarski zbog posvećenog dvadesetogodišnjeg rada na zaštiti baštine kroz muzejsku delatnost.     

  M. Stajić