Milan Kolak, glumac: Volim priče koje me uhvate na prvo čitanje

Od dugo očekivane serije „Toma”, gde će imati zapaženiju ulogu kao Tomin brat Novica, nego u samom filmu, preko „Bloka 27”, šestog ciklusa „Ubica mog oca”, četvrtog nastavka „Urgentnog centra”, i drugog dela kultnog „Južnog vetra” do najnovijeg ostvarenja Petra Ristovskog „Tunel”, čija je poslednja klapa nedavno pala. Inače, mlađi Ristovski je zaslužan i za Kolakov debi na velikom platnu u filmu „Kralj Petar Prvi” u kom je tumačio lik mladog tragičnog arhetipskog pripadnika srpske vojske Marinka Spasojevića. Paralelno sa angažovanjem na snimanjima, Kolak glumi u nekoliko predstava zrenjaninskog pozorišta „Toša Jovanović”, a za njegov teatarski angažman nisu izostale ni mnogobrojne esnafske nagrade.   

Da počnemo zanimljivom simbolikom. Vi ste Kragujevčanin, taj grad ima najstarije pozorište u zemlji, a karijeru ste počeli u Zrenjaninu koji ima najstariju pozorišnu zgradu u državi. Povezali ste ta dva grada.

- Tako je. Ali eto, mene je put naneo na neku drugu stranu. Ja sam posle Akademije imao priliku u Zrenjaninu na jednom kastingu za predstavu Romeo i Julija, dobio sam tu ulogu i onda nisam imao ni potrebe da se vraćam u rodni grad da igram, nego sam ostao u Zrenjaninu i stvorio sebi grad koji mi je postao isto tako drag kao i rodni.

Krenuli ste preko „Čarapa kralja Petra”, pa stigli do „Urgentnog centra”?  

- Prvo je bio Kralj Petar. To mi je debitantski film, takođe jedna važna tema, meni isto draga. Jedan neverovatan trenutak u našoj istoriji. Posebno meni drag, jer sam u svojoj porodici imao Solunce koji su se vratili. Moj čukundeda je prešao Albaniju i vratio se i odatle je krenulo i onda je išlo svojim tokom.

Može li se zaključiti da vam je široku prepoznatljivost među publikom donela uloga Novice Zdravkovića iz filma Toma?

- Može se reći, da. To mi je izuzetno draga uloga jer je to jedna jaka priča, koja je, videli ste, dodirnula baš veliki broj ljudi. Imam utisak kao da smo mi mentalitetski bliski takvoj nekoj priči. Imam utisak da su ljudi kod nas umorni od mnogih stvari i da je ovaj film pružio neku vrstu slobode i potrebe za slobodom, odnosno za nečim što će olakšati dušu. Zato je i meni drag, a i publici.

Sve vaše dosadašnje uloge rečito govore da ste univerzalac i niste fah-glumac?

- Tako mislim da bi i trebalo da bude, da se glumac oproba u što više različitih stvari. I kad nisu različite, da sam napravi da budu različite, jer može da dosadi i glumcu, a kamoli publici, kad je jedno te isto.

Uskoro serija „Tunel”

Čime ste trenutno preokupirani kad je u pitanju snimanje?

- Trenutno snimam četvrtu sezonu „Urgentnog centra”, snimio sam šestu sezonu „Ubica mog oca”, jedna stvarno zanimljiva priča, sjajan scenario. Završio sam kriminalističku seriju „Tunel” i polako se završava nastavak serije „Južni vetar”, to je u postprodukciji, tako da me očekuje dosta stvari da izađe.

U poslednje vreme mnogo se snima. S jedne strane imamo blokbastere kakve primerice radi Dragan Bjelogrlić i s druge strane kamerne serije. Šta je od toga vama draže?

- Ja iskreno volim dobru priču, bez obzira na to u kom je žanru. Sad je to i pitanje žanra, šta je uopšte žanr, jer, nekako se, maltene u svim projektima, više žanrova prepliće. I ne možete jasno naći granicu – jedan žanr vuče drugi, ali kad je priča dobro napisana i kada me uhvati na prvo čitanje - to mi je interesantno. Nebitno je koji je žanr. Naravno, i uloga je važna da me uhvati, ali naš posao se sastoji u tome da mi ispričamo priču i što mi je priča interesantnija i što me više na nekom emotivnom i psihološkom planu dodirne - draže mi je da to i radim, da u tome i učestvujem.

Mnogo se snima, to je dobro za glumce, ali da li je time razvodnjen kvalitet?

- Siguran sam da jeste. Sad to prelazi malo više i u biznis. Mnogo stvari se odvojilo od umetnosti jer je sve ubrzano i više se žuri da se stigne da se snimi, nego da se razmišlja o tome šta će da se snimi. I to je, eto, neka i kazna za glumce, naravno, u finansijskom smislu je to dobro. Više radite, pa više i zaradite, ali  što se tiče kvaliteta – retko ga je naći. Mislim da je količina sad u prednosti u odnosu na kvalitet ali ispliva i nešto kvalitetno.

Tekst i foto: Nemanja Savić