Милан Колак, глумац: Волим приче које ме ухвате на прво читање

Од дуго очекиване серије „Тома”, где ће имати запаженију улогу као Томин брат Новица, него у самом филму, преко „Блока 27”, шестог циклуса „Убица мог оца”, четвртог наставка „Ургентног центра”, и другог дела култног „Јужног ветра” до најновијег остварења Петра Ристовског „Тунел”, чија је последња клапа недавно пала. Иначе, млађи Ристовски је заслужан и за Колаков деби на великом платну у филму „Краљ Петар Први” у ком је тумачио лик младог трагичног архетипског припадника српске војске Маринка Спасојевића. Паралелно са ангажовањем на снимањима, Колак глуми у неколико представа зрењанинског позоришта „Тоша Јовановић”, а за његов театарски ангажман нису изостале ни многобројне еснафске награде.   

Да почнемо занимљивом симболиком. Ви сте Крагујевчанин, тај град има најстарије позориште у земљи, а каријеру сте почели у Зрењанину који има најстарију позоришну зграду у држави. Повезали сте та два града.

- Тако је. Али ето, мене је пут нанео на неку другу страну. Ја сам после Академије имао прилику у Зрењанину на једном кастингу за представу Ромео и Јулија, добио сам ту улогу и онда нисам имао ни потребе да се враћам у родни град да играм, него сам остао у Зрењанину и створио себи град који ми је постао исто тако драг као и родни.

Кренули сте преко „Чарапа краља Петра”, па стигли до „Ургентног центра”?  

- Прво је био Краљ Петар. То ми је дебитантски филм, такође једна важна тема, мени исто драга. Један невероватан тренутак у нашој историји. Посебно мени драг, јер сам у својој породици имао Солунце који су се вратили. Мој чукундеда је прешао Албанију и вратио се и одатле је кренуло и онда је ишло својим током.

Може ли се закључити да вам је широку препознатљивост међу публиком донела улога Новице Здравковића из филма Тома?

- Може се рећи, да. То ми је изузетно драга улога јер је то једна јака прича, која је, видели сте, додирнула баш велики број људи. Имам утисак као да смо ми менталитетски блиски таквој некој причи. Имам утисак да су људи код нас уморни од многих ствари и да је овај филм пружио неку врсту слободе и потребе за слободом, односно за нечим што ће олакшати душу. Зато је и мени драг, а и публици.

Све ваше досадашње улоге речито говоре да сте универзалац и нисте фах-глумац?

- Тако мислим да би и требало да буде, да се глумац опроба у што више различитих ствари. И кад нису различите, да сам направи да буду различите, јер може да досади и глумцу, а камоли публици, кад је једно те исто.

Ускоро серија „Тунел”

Чиме сте тренутно преокупирани кад је у питању снимање?

- Тренутно снимам четврту сезону „Ургентног центра”, снимио сам шесту сезону „Убица мог оца”, једна стварно занимљива прича, сјајан сценарио. Завршио сам криминалистичку серију „Тунел” и полако се завршава наставак серије „Јужни ветар”, то је у постпродукцији, тако да ме очекује доста ствари да изађе.

У последње време много се снима. С једне стране имамо блокбастере какве примерице ради Драган Бјелогрлић и с друге стране камерне серије. Шта је од тога вама драже?

- Ја искрено волим добру причу, без обзира на то у ком је жанру. Сад је то и питање жанра, шта је уопште жанр, јер, некако се, малтене у свим пројектима, више жанрова преплиће. И не можете јасно наћи границу – један жанр вуче други, али кад је прича добро написана и када ме ухвати на прво читање - то ми је интересантно. Небитно је који је жанр. Наравно, и улога је важна да ме ухвати, али наш посао се састоји у томе да ми испричамо причу и што ми је прича интересантнија и што ме више на неком емотивном и психолошком плану додирне - драже ми је да то и радим, да у томе и учествујем.

Много се снима, то је добро за глумце, али да ли је тиме разводњен квалитет?

- Сигуран сам да јесте. Сад то прелази мало више и у бизнис. Много ствари се одвојило од уметности јер је све убрзано и више се жури да се стигне да се сними, него да се размишља о томе шта ће да се сними. И то је, ето, нека и казна за глумце, наравно, у финансијском смислу је то добро. Више радите, па више и зарадите, али  што се тиче квалитета – ретко га је наћи. Мислим да је количина сад у предности у односу на квалитет али исплива и нешто квалитетно.

Текст и фото: Немања Савић