Jezikomanija: Dečko i dečak
Svedoci smo neverovatnih sklopova reči i rečenica….Kad malo bolje razmislim, toga je uvek bilo.
Oni koji su išli u školu naučili su pravilno da pričaju i pišu, i takvi su i radili nu medijima. Ako neko nije bio dovoljno „potkovan” nije ni mogao da radi na televiziji ili da piše u nekim novinama…
Čula sam jednu rečenicu iz Velikog brata (znate, onaj rijaliti šou) koja glasi ovako: „A ŠTO SE TIČE DEČKIJU”. Baš zvuči…
I kako uopšte glasi genitiv množine od DEČKO?
Imenice muškog roda u srpskom jeziku koje se završavaju na -o, NEMAJU MNOŽINU. Prema tome, nemaju ni genitiv množine.
Možda je osoba koja je izgovorila gorenavedenu rečenicu, imala skori kontatakt sa hrvatskim jezikom, jer u hrvatskom, kolokvijalno, postoji oblik množine DEČKI.
Kratko i jasno: u srpskom jeziku kao i u mnogobrojnim drugim jezicima postoje reči koje se upotrebljavaju samo u jednini (singularia tantum) i samo u množini (pluralia tantum). Imenica DEČKO nema množinu.
Postoji imenica DEČAK, koja neverovatno liči na DEČKO. Tu je l gramatika jasna, radi se o dve različite imenice.
Imenica, DEČAK ima regularnu promenu po padežima kao imenica muškog roda koja se završava na suglasnik.
U ovom slučaju nominativ množine bi glasio DEČACI, a genitiv množine DEČAKA, dativ DEČACIMA…
Nataša Mirković
