Језикоманија: Дечко и дечак
Сведоци смо невероватних склопова речи и реченица….Кад мало боље размислим, тога је увек било.
Они који су ишли у школу научили су правилно да причају и пишу, и такви су и радили ну медијима. Ако неко није био довољно „поткован” није ни могао да ради на телевизији или да пише у неким новинама…
Чула сам једну реченицу из Великог брата (знате, онај ријалити шоу) која гласи овако: „А ШТО СЕ ТИЧЕ ДЕЧКИЈУ”. Баш звучи…
И како уопште гласи генитив множине од ДЕЧКО?
Именице мушког рода у српском језику које се завршавају на -о, НЕМАЈУ МНОЖИНУ. Према томе, немају ни генитив множине.
Можда је особа која је изговорила горенаведену реченицу, имала скори контатакт са хрватским језиком, јер у хрватском, колоквијално, постоји облик множине ДЕЧКИ.
Кратко и јасно: у српском језику као и у многобројним другим језицима постоје речи које се употребљавају само у једнини (сингулариа тантум) и само у множини (плуралиа тантум). Именица ДЕЧКО нема множину.
Постоји именица ДЕЧАК, која невероватно личи на ДЕЧКО. Ту је л граматика јасна, ради се о две различите именице.
Именица, ДЕЧАК има регуларну промену по падежима као именица мушког рода која се завршава на сугласник.
У овом случају номинатив множине би гласио ДЕЧАЦИ, а генитив множине ДЕЧАКА, датив ДЕЧАЦИМА…
Наташа Мирковић
