POSETILI SMO RADIONICU ALEKSANDRA STANISAVLJEVIĆA Tapetar, slikar , gitarista i karatista

Reč je o radionici i improvizovanoj galeriji Aleksandra Stanisavljevića, tapetara koji iako je u penziji nije prestao sa praktikovanjem ovog starog zanata. Naš sagovornik nije samo tapetar, on je i slikar, gitarista i majstor karatea. 

Tapeterijom se, kaže, bavi od 16. godine, a sada se u stare dane fokusirao na pronalaženje, nabavku i restauraciju starih i unikatnih stolica, koje nakon što prođu kroz njegove ruke dobijaju novi život.

– Mogu reći da su moje stolice po malo i lude, ali sa razlogom, to je moj pečat koji se trudim da ostavim na svemu što pravim i stvaram – rekao je Stanisavljević za „Dnevnik”. – Mislim da su ljudi previše prisiljeni da budu isti, a zašto bi svi morali da volimo iste stvari i nije mi jasno kada je biti drugačiji postalo pogrešno. Ne znam ko je izmislio da sve stolice u kuhinji moraju biti iste i jednostavnih kolora. Po meni je to pomalo plitko, ne kupimo ono što nam je interesantno već nešto za šta znamo da neće izazvati nikakvu reakciju kod drugih ljudi.

Kako je rekao, svaka stolica koju prodaje ima svoju priču i poruku. Iako njegovi radovi odišu kretivnošću i nesvakidašnjošću, kaže da on od tog zanata teško živi.

– Ceo radni vek radio sam kao tapetar i tako sam zaradio i penziju, od koje ne mogu da živim, pa sam tako nastavio da radim privatno – požalio se naš sagovornik. – Zbog godina i zdravstvenih problema ne mogu da radim velike komade nameštaja, kao što su bračni kreveti i slično, jedino na čemu mogu da radim su stolice. Januar, februar i mart su, što bi se reklo, mrtvi, pa u tom periodu ne prodam ništa. Doduše, sad skoro su vlasnici jednog kafića kupili od mene šest stolica, sve različitog dezena i oblika. Često dođu i ljudi iz pozorišta da pogledaju šta imam i da li im to odgovara za scenografiju.

Aleksandar stolice uglavnom dobija od svoja dva prijatelja koja se bave selidbama, pa svaki zanimljiv primerak stolice, koju njihov klijent želi da baci, oni sačuvaju i predaju ga Aci.

– Sada imam ideju da napravim edukativne stolice za decu u obliku saobraćajnih znakova. Smatram da bi im to bilo zanimljivo i bilo bi mi drago kada bi im barem malo pomoglo pri učenju – kazao je Aleksandar Stanisavljević.

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.