ZNAMENITOSTI I LEPOTE ĐERDAPA Klisura, gde se prepliće lepota i istorija
Od nastanka od svojih krakova Breg i Brigah, Dunav teče kroz razne predele pet država dok ne stigne u Srbiju. Tu je širok, ne mnogo brz i zato je i krajolik Đerdapske klisure toliko različit od predela gde Dunav preseca ravnicu.
Neki kažu najlepši deo njegovog toka. Lepotu Đerdapa najbolje je doživeti s Dunava, a naš vodič i kapetan Dušan Lazarević nam je tokom vožnje brodom otkrio ne samo prirodne lepote, nego i mnoge znamenitosti i legende vezane za ovu najdužu i najveću klisuru u Evropi.
– Dunav je u najuži na ulasku u Veliki Kazan gde je širok 156 metara, najširi je kod Golupca 6,5 km. Kazan je treće suženje u Đerdapu, dužine 20 km, a sačinjavaju ga Veliki i Mali kazan. Tu su ranije postojali mnogobrojni jaki vrtlozi, zbog čega je površina vode bila nemirna i izgledala kao da ključa, pa su Turci u srednjem veku dali ovom delu Đerdapa ime Kazan. Inače, imenu Đerdapske klisure takođe su kumovali Turci i znači vir, vrtlog, kovitlac. Izgradnjim hidroelektrane Dunav je ukroćen, postao je sporiji, a nivo reke je bio podignut i svi oni brzaci i podvodne stene koje su lako parale dno lađama više nisu predstavljale opasnost.
Nekad, da bi se moglo ploviti Đerdapom, naročito na ovim delovima gde je uzak, podignute su signalne stanice kojima se regulisao sistem vođenja i kontrole rečnog saobraćaja. U vremenima pre izgradnje đerdapske brane u Kazanima nije bilo dovoljno mesta da se mimoiđu dva broda. Zato je na obali bilo nekoliko mesta na kojima su velike aluminijumske kugle (baloni) svojim položajem davali na znanje kapetanima mogu li kroz Kazane, ili treba da sačekaju prolazak drugog broda.
– Kada bi brod dolazio iz pravca Donjeg Milanovca odnosno nizvodno, a prema pravilima rečnog saobraćaja, taj brod ima prednost, tada bi se na prvoj signalnoj stanici podigao balon kao znak za prolazak broda i signal drugim stanicama da takođe podignu signalne balone, jer su one tako postavljene da mogu da vide jedna drugu. Kada bi se balon podigao i na poslednjoj stanici tada bi brod koji nizvodno plovi imao siguran prolaz, a brodovi koji su uzvodno bi čekali dok se njima ne omogući plovidba. Napomenuo bih da se Đerdapom moglo poloviti samo onda kada je vidljivost bila dobra, odnosno kada nije bilo magle. Njih su potom zamenile radio-stanice, a kasnije, izgradnjom hidroelektrane Đerdap i stvaranjem akumulacionog jezera, nestale su prirodne smetnje i opasnosti, i sada se plovidba odvija bez ograničenja. Signalne stanice koje su ostale sačuvane danas imaju ulogu spomeničkog infrastrukturnog nasleđa. Da se razumemo i danas na mestima, kao što je ovo, gde je uzak Dunav brodovi propuštaju jedni druge, ali komuniciraju direktno, bez posrednika – objasnio nam je kapetan Lazarević.
U Kazanima i sada Dunav vri, ali od brojnih posetilaca na brodovima koji obilaze ovaj veoma zanimljiv deo Dunava. Naš kapetan i vodič Dušan kaže da rumunskih brodića ima preko 300! Pitamo se koliko je naših:
– Na žalost, ovaj posao kod nas radi samo 11 kapetena, od kojih nas dvojica imamo po dva brodića. Ulaskom Rumunije u Evropsku zajednicu Đerdap je postao veoma značajna turistička destinacija, pa su podignuti brojni hoteli i vile. Kod nas je turizam tek u povoju...
Obilazeći Đerdapsku klisuru naš vodič, kapetan Dušan Lazarević je pokazao pećinu koja se nalazi sa rumunske strane koju je izdubila brza planinska reka Ponikova. Nekada, dok još nije bilo brane, na ovom mestu je bio vodopad, ali kako se nivo reke digao za 27 metara ostao je samo gornji deo ove pećine. Sada je taj tunel visok od dva do 27 metara i ona je sad najveći prirodni rezervat slepih miševa u Evropi, od 40 vrsta u ovoj pećini žive čak 36!
– Nedaleko od ove pećine nalazi pećina Veterana, za koju se zna još iz doba kada su ovde boravili Dačani. Za nju je vezana legenda o dačanskim ratnicima koji su otimali zlato i srebro od Rimljana. Naime Rimljani su odnosili blago iz Dakije i preko Trajanovog mosta prešli na put cara Trajana koji je išao našom stranom. Vojnici kada su spazili karavane, spuštali bi se odavde na Dunav i čamcima se prebacivali na drugu obalu. Tu su ih napadali i otimali blago koje su potom vraćali u svoju zemlju. Decebal je bio poslednji Dačanski kralj koji je ujedino dačanska plemena i pružao otpor Rimljanima. Kada su te 106 godine Rimljani osvojili Dakiju, oni su hteli da dačanskog kralja Decebala odvedu u lancima. Međutim, Decebal nije hteo da im se živ preda – nakon što je bio opkoljen izvršio je samoubistvo – otkrio nam je naš vodič Dušan Lazarević.
Uskoro nailazimo na monumentalnu bistu dačanskog kralja Decebala uklesanu u stenu. Prema Lazarevićevim rečima ona je najveća klesana skulptura u Evropi dužine je 55 i širine 25 metara. Nalazi se na ušću reke Mrakonije u Dunav, na rumunskoj strani Đerdapske klisure, u blizini grada Oršava. Početak radova se vezuje za 1994. godinu, a na njoj je radilo 12 vajara deset godina. Zanimalo nas je ko je finansirao ovaj poduhvat:
– Izradu skulpture inicirao je i finansirao Rumun Konstantin Dragan koji je prebegao na srpsku stranu za vreme Čaušeskua, otišao u Italiju i obogatio se. Devedesetih godina, kada je Čaušesku pao, Dragan se vratio u Rumuniju i želeo je da nešto grandiozno ostavi svom narodu. Klesanje lika kralja Decebala koštalo je oko milion dolara, a koliko je grandiozan govori podatak da je njegova bista za samo je 6 metara niža od njujorškog Kipa slobode. Njegov lik je simbolično isklesan preko puta Trajanove table (na srpskoj strani), kako bi doveka prkosio ovom rimskom imperatoru.
Kada su Rimljani završili Trajanov put (oko 105 godine) od Golupca, pa sve do Trajanovog mosta koji se nalazio iza Kladova, onda je car Trajan naredio da se iskleše tabla kako bi se znalo da su Rimljani bili prvi koji su savladali reku i napravili most i put kroz klisuru Dunava. Ovo je za carstvo bila značajna lokacija, jer im je omogućavala da ekspolatišu srebrom i zlatom bogatu Dakiju i šire se dalje na istok.
– Manje je znan podatak da je jedino sačuvana ova tabla od 11 koliko ih je bilo isklesanou celom rimskom carstvu. Izgradnjom hidroelektrane Đerdap 1 rimski put je potopljen, pa je tada odlučeno da se Trajanova tabla iseče iz prvobitne stene i postavi tako da ponovo bude vidljiva s reke. Taj posao je bio dugotrajan i nimalo lak, jer je ovom mestu moguće prići samo sa reke, a isečena tabla je težila oko 300 tona! Inženjeri su dugo razmišljali kako da je podignu dok nisu došli do ideje da se stena iseče, naprave stepenice i da se tabla stepenicu po stepenicu digne 27 metara iznad svog originalnog mesta. To je trajalo nepune 3 godine – preneo nam je kapetan Dušan Lazarević.
Tu je naš vodiči i kapetan okrenuo brod i sad nas vraća prema Donjoj klisuri gde se ispod Malog Štrpca, na oblama Dunava nalazi predeo sa livadama koji se naziva Hajdučka vodenica:
– Osim što je značajan arheološki lokalitet, za ovaj predeo je vezana i legenda koja je mu je ostavila ime. Naime, tu je sa Malog Štrpca išla rečica na kojoj je bila vodenica. Milnar je bio jatak naših hajduka koji su bili u ovim krajevima i gde su napadali turske karavane s blagom. Koliko su bili uspešni u tome govori u prilog da tu postojalo i tursko groblje. Danas je ovo mesto upisano na svim mapama tragača zlata, jer se pretpostavlja da je u ovim šumama sakriveno mnogo blaga iz tog doba.
Sve ove zanimljive priče, znamenitosti i prirodne lepote koje još nismo uspeli da vidimo samo golicaju našu maštu i mame nas da se ovom kraju opet vratimo, zato šapućemo Dunavu, da nam ispuni želju...
Tekst i foto: Marina Jablanov Stojanović