„DOBRO JUTRO, VOJVODINO“  Za dobro uhodan tim ništa nije teško

U emisiji „Dobro jutro, Vojvodino“ nam donose najvažnije servisne informacije i životne priče o „običnim“ ljudima širom Vojvodine, a ovih dana nas informišu i o najnovijim vestima o pandemiji koronavirusa i obaveštavaju o svim preporukama i savetima nadležnih, koje se odnose na mere prevencije tokom vanrednog stanja. Dok završavaju jednu od emisija zatičemo ih u studiju Radio-televizije Vojvodine sa zaštitnim maskama i rukavicama, te ih na početku razgovora pitamo koliko je teško pripremati i raditi jutarnji program u toku pandemije koronavirusa.

Senka: Kada je tim dobar, pre svega odlično uhodan, ništa nije teško. Činjenica da su okolnosti drugačije, i da je ekipa morala da se prilagodi, ali zadatak nam je uvek isti, a to je da gledaoce RTV-a pravovremeno informišemo. Ekipa jutarnjeg se potpuno prilagodila, a zahvaljujući svremenoj tehnologiji u mogućnosti smo da prevaziđemo prepreke u komunikaciji sa sagovoricima. Priprema je izuzetno važna i kompleksna da bi uživo sve dobro funkcionisalo. Milenko i ja to radimo već dovoljno dugo da sada lako delimo posao, naravno, sve u saradnji sa urednikom.

Milenko: Ovo je prvo, a nadam se i poslednje vanredno stanje u kom sa kolegama pripremam emisiju, tako da se oseća dodatna napetost, a s obzirom na to da se radi o „nevidiljivom protivniku“ protiv kojeg se borimo, stvara i neku vrstu straha i tera nas sve na maksimalan oprez i poštovanje svih propisanih mera zaštite. U samom studiju trudimo se da imamo potrebne servisne informacije i da u saradnji sa urednicima obuhvatimo sve aktuelnosti na teritoriiji Vojvodine kada je reč o trenutnoj pandemiji koronavirusa, a naše međusobne doskočiće sveli smo na minimum. Gotovo da ih i nema jer smatramo da za to trenutno nije ni vreme ni mesto.

Koliko je novonastala situacija uticala na vaše živote i kako provodite vreme kod kuće?

Senka: Ozbiljno sam shvatila situaciju sa pandemijom - mere koje se  odnose na redukciju kontakata i ono što stručnjaci stalno ističu da je socijalna distanca ključ borbe protiv kovida 19. Vreme provedeno kod kuće sa porodicom mi ne pada teško, naprotiv. Za nas to nije novina, jer inače mnogo vremena provodimo zajedno. Sa ćerkom osmišljavamo razne kreativne igre, pronalazimo ideje i na internetu, učimo... Kao roditelji sada moramo da preuzmemo uloge inače delegirane drugima - vaspitačicama, učiteljima... Dobra strana ove izolazicije je da sam usavršila kulinarske sposobnosti, a loša što ću izaći sa nekoliko kliograma više (smeh).  

Milenko: Kao neko ko dosta vremena provodi družeći se u prirodi i  bavljenju fizičkim aktivnostima, novonastala situacija je znatno promenila moj život. Ipak, svestan važnosti pomirio sam se sa tim da moramo ovo kao pojedinci da izdržimo zarad dobrobiti čitavog društva i prateći sva upustva epidemiologa organizujemo naše živote po novonastalim pravilima. Osim do posla odlazak do mini-marketa mi je jedina aktivnost u toku dana, ostatak provodim u stanu, gledajući serije, filmove, čitajući knjige i pripremajući kulinarske obroke za koje iz dana u dan shvatam da imam ozbiljan talenat, ili bar tešim sebe da je tako (smeh).

Stižete li kao voditelji jutarnjeg programa da imate jutarnje rituale?

Senka: Naravno, mora da se stigne. I doručak i kafa, jer moramo da budemo potpuno razbuđeni da bi se uz nas i gledaoci razbudili. Ritual nam je i čaj tokom pauze kada ide Jutarnji dnevnik - kamilica puta dva.

Milenko: Ja iskreno ne stižem. Noćni sam tip, ne volim da me alarm budi, osim ako ne idem u lov ili ribolov, tako da mi je svaki minut dužeg spavanja od izuzetne važnosti gotovo sam siguran više na psihološkom nivou nego što mi to doprinosi u praksi. Ispijanje čaja sa Senkom nekih 15-ak minuta u toku jutarnjeg programa se uglavnom pokazalo kao važan trenutak našeg upoznavanje i dalje dobre komunikacije u programu.

S obzirom da upravo od vaše međusobne komunikacije umnogome zavisi funkcionisanje živog programa, koliko vam je bilo potrebno vremena da steknete poverenje jedno u drugo i upoznate se dovoljno dobro da razmišljate kao jedno?

Senka: Zajedno vodimo jutarnji više od dve godine. U praksi to znači više sati pripreme emisije, što radimo zajedno sa urednikom. I konačno, puna tri sata u studiju. Jasno je da mnogo vremena provodimo zajedno i da se dobro poznajemo. Unapred znam šta će Milenko da kaže, kako će da odreaguje, šta će da ga nasmeje. Važno je da možemo da računamo jedno na drugo.

Milenko: Mi smo karakterno vrlo slične osobe i nije nam puno trebalo da se nađemo na istoj talasnoj dužini. Kako vreme prolazi tako uhvatimo jedno  drugo da smo pomislili isto ili čak i izgovorili rečenicu koju je onaj drugi zamislio. Uglavnom je to humor u pitanju. To neretko zna da predstavlja i problem jer stvari koje se dešavaju u živom programu iza kamere gledaoci ne vide, a nama ponekada zna poprilično da zakomplikuje vođenje emisije, jer dovoljan je i pogled da bi to nešto izazvalo smeh kod nas.

Urednica jutarnjeg programa RTV-a Ivana Stojanović kaže da je stanje sa koronavirusom ono što trenutno najviše zanima gledaoce, zbog čega se i trude da pravovremeno donesu relevantne i tačne informacije, ali i što više priča o humanim ljudima koji su sada pravi heroji.

– Priprema jutarnjeg programa koji je inače i najduža emisija koja se uživo emituje na našoj televiziji tokom vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa još je zahtevnija. Najveći deo emisije posvećen je, naravno, toj temi, ali nastojimo da je svakog dana obradimo iz što više uglova, dovodeći goste iz različitih oblasti društvenog života. Otežavajuća okolnost prilikom dogovaranja gostovanja je to što od pojedinih sagovornika dobijamo odgovor da su u samoizolaciji ili da u ovoj situaciji radije ne bi došli. Prilagođavamo se novonastalim okolnostima, pa sada imamo više javljanja reportera sa otvorenog prostora, a praktikujemo i nove načine komunikacije – rekla je za „Dnevnikov“ TV magazin Ivana Stojanović.

Šta mislite koliko je neposrednost u vođenju programa, po kojoj ste karakteristični, važna za dobijanje simpatija gledalaca?

Senka: Neposrednost nam je zajednička osobina. Milenko je opšuten, nije nervozan i onda mi je lako da radim sa njim. Uvek imam utisak da smo negde na kafi, a, eto, snimaju nas kamere. To nam uglavnom kažu i gosti koji dođu u studio. Naravno da to ne isključuje neophodnu dozu ozbiljnosti i temeljan pristup vođenju emisije. 

Milenko: U ovakvoj formi emisije mislim da je od izuzetnog značaja i da to pravi razliku, da spontanost, a kontrolisana improvizacija odaje utisak prirodnosti. Samim tim stvara sliku gledaocu da smo i mi sasvim obični ljudi koji rade samo malo specifičniji posao.

U živom programu neminovne su i vaše i greške gostiju. Na koji način ih prikrivate i šta pamtite kao najsmešniji trenutak u vašoj dosadšanjoj karijeri?

Senka: To je živ program koji traje tri sata. Desi se na primer da uključenje reportera na pola puknem i ođednom se nađemo u kadru pa treba da improvizujemo. Ne ide uvek sve po planu, po košuljici. Mi smo ti koji to amoritizujemo u studiju. Smešnih situacija je bilo mnogo, kada je teško da se iskontrolišete. Milenko je tu sposobniji od mene, nabaci neki izraz lica koji prikriva smeh, a ja to ne umem. U svakom slučaju, mislim da kad se i potkrade neko smejanje, gledaoci to i ne zamere.

Milenko: Kada već dođe do toga trudimo se da prikrijemo koliko možemo  jer svi mi težimo da nešto što radimo bude idealno i tako većina i zamišlja televiziju, ali naravno da ne bude uvek tako. Upravo te greške uglavnom prouzrokuju smeh koji se takođe trudimo, doduše sa manjim uspehom, da prikrijemo upravo iz pomenutog razloga. Osim toga, ne tumači svako humor na isti način, pa da ne odajemo utisak neozbiljnih ljudi, jer tanka je linija između neposrednosti i neozbiljnosti. Upravo Senka i ja u svakoj našoj zajedničkoj emisiji hodamo po toj liniji i možda nas baš to čini parom prihvatljivim za ljudsko oko.

Vladimir Bijelić