Pred premijeru Fausta u SNP-u: Teror lepote i užici svake vrste
NOVI SAD: Nova operska predstava “Faust” Šarla Gunoa, rađena po libretu Žila Barbijea i Mišel Kare, i istoimenom delu Johana Volfganga Getea otvara novu, 159. opersku sezonu Srpskog narodnog pozorišta i premijerno će biti izvedena sutra u 19 časova na sceni “Jovan Đorđević”.
Operom, koja u fokusu ima čuvenu priču o prodaji duše đavolu, diriguje Andrea Solinas (Italija), a reditelj je Aleksandar Nikolić (Beograd), koji su prošle sezone u SNP - u sarađivali i na novoj postavci Verdijevog “Rigoleta”.
Gunoova opera sledi Geteovu priču o starom naučniku Faustu koji je prodao dušu đavolu, kako bi udovoljio svojoj nezasitoj želji za užicima i beskrajnoj intelektualnoj radoznalosti.
Da bismo saznali ko je moderni Faust, prvo moramo kao arheolozi i posvećenici da otkrijemo ko je operski Faust i ko je Gunoov devetnaestovekovni Faust. Gunoov Faust se umnogome razlikuje od Geteovog Fausta. On ima u sebi jednu pomalo arhaičnu notu na prvi pogled, a to je pitanje hrišćanskog sistema vrednosti u savremenom društvu. Koje je mesto poverenju, toplini, vernosti, lojalnosti u savremenom svetu opsednutom pornografijom, užitkom svatke vrste, terorom lepote, kaže reditelj ove predstave Aleksandar Nikolić, dodajući da je njegov umetnički zadatak bio da kroz predstavu dokaže da Mefisto neće pobediti.
U ulogama će sutra biti: Dejan Maksimović (Faust), Danijela Jovanović (Margareta), Nebojša Babić (Mefisto), Vasa Stajkić (Valentin),
Goran Krneta (Vagner), Jelena Končar (Zibel, Marina Pavlović Barać (Marta), i drugi.
U predstavi učestvuju Hor i Orkestar Opere i baletski ansambl SNP-a. Koreograf je Aleksandar Ilić, scenografi su Saša Senković i Nikola Senković, kostimografkinja je Senka Ranosavljević. Hor je pripremila Vesna Kesić Krsmanović. Dizajner svetla je Marko Radanović.
Libretisti Barbije i Kare su pojednostavili literani uzor, zadržavši se uglavnom na poetičnoj i uzbudljivoj ljubavnoj priči Fausta i Margarete, a Guno je svoju operu komponovao zadržavši se na emocionalnim aspektima slavnog izvornika, na poetičnu i uzbudljivu Margaretinu epizodu: Margareta kao ovaploćenje ženstvenosti, stavljena u centar dramskog interesa, dok je Faust ostao galantni ljubavnik, a Mefisto skeptično-ironični rezoner. U skladu sa stilskim obeležjima francuske opere Gunoovog vremena, kao sastavni deo opere, komponovana je baletska slika poznata pod imenom „Valpurgijska noć“, podsećaju u SNP -u.
„Faust“ je prvi put izveden u Parizu 1859, dakle pre 160 godina. U Novom Sadu je „Faust“ prvi put je izvođen 1921, a potom su bile još tri produkcije: 1953. (režija Ciril Debevc), 1971. (režija Serž Vafijadis), i 1995. godine (režija Serž Vafijadis).
N. P-j.
