Пред премијеру Фауста у СНП-у: Терор лепоте и ужици сваке врсте
НОВИ САД: Нова оперска представа “Фауст” Шарла Гуноа, рађена по либрету Жила Барбијеа и Мишел Каре, и истоименом делу Јохана Волфганга Гетеа отвара нову, 159. оперску сезону Српског народног позоришта и премијерно ће бити изведена сутра у 19 часова на сцени “Јован Ђорђевић”.
Опером, која у фокусу има чувену причу о продаји душе ђаволу, диригује Андреа Солинас (Италија), а редитељ је Александар Николић (Београд), који су прошле сезоне у СНП - у сарађивали и на новој поставци Вердијевог “Риголета”.
Гуноова опера следи Гетеову причу о старом научнику Фаусту који је продао душу ђаволу, како би удовољио својој незаситој жељи за ужицима и бескрајној интелектуалној радозналости.
Да бисмо сазнали ко је модерни Фауст, прво морамо као археолози и посвећеници да откријемо ко је оперски Фауст и ко је Гуноов деветнаестовековни Фауст. Гуноов Фауст се умногоме разликује од Гетеовог Фауста. Он има у себи једну помало архаичну ноту на први поглед, а то је питање хришћанског система вредности у савременом друштву. Које је место поверењу, топлини, верности, лојалности у савременом свету опседнутом порнографијом, ужитком сватке врсте, терором лепоте, каже редитељ ове представе Александар Николић, додајући да је његов уметнички задатак био да кроз представу докаже да Мефисто неће победити.
У улогама ће сутра бити: Дејан Максимовић (Фауст), Данијела Јовановић (Маргарета), Небојша Бабић (Мефисто), Васа Стајкић (Валентин),
Горан Крнета (Вагнер), Јелена Кончар (Зибел, Марина Павловић Бараћ (Марта), и други.
У представи учествују Хор и Оркестар Опере и балетски ансамбл СНП-а. Кореограф је Александар Илић, сценографи су Саша Сенковић и Никола Сенковић, костимографкиња је Сенка Раносављевић. Хор је припремила Весна Кесић Крсмановић. Дизајнер светла је Марко Радановић.
Либретисти Барбије и Каре су поједноставили литерани узор, задржавши се углавном на поетичној и узбудљивој љубавној причи Фауста и Маргарете, а Гуно је своју оперу компоновао задржавши се на емоционалним аспектима славног изворника, на поетичну и узбудљиву Маргаретину епизоду: Маргарета као оваплоћење женствености, стављена у центар драмског интереса, док је Фауст остао галантни љубавник, а Мефисто скептично-иронични резонер. У складу са стилским обележјима француске опере Гуноовог времена, као саставни део опере, компонована је балетска слика позната под именом „Валпургијска ноћ“, подсећају у СНП -у.
„Фауст“ је први пут изведен у Паризу 1859, дакле пре 160 година. У Новом Саду је „Фауст“ први пут је извођен 1921, а потом су биле још три продукције: 1953. (режија Цирил Дебевц), 1971. (режија Серж Вафијадис), и 1995. године (режија Серж Вафијадис).
Н. П-ј.
