Bogataše je (ne)moguće proveriti pre 2007. godine

U decembru pred poslanicima treba da se nađe zakon o poreklu imovine. Predloženi zakonski tekst predviđa da se ispita poreklo imovine od 1. janauara 2007. godine. Taj datum uzet je kao međaš jer od tada se kod nas vode elektronske evidencije preko koje se može proveriti nečija imovina. Ono što je stečeno bez dokaza o primanjima, oporezovaće se po enormnoj stopi od 75 odsto. To neće tog obveznika osloboditi krivičnog gonjenja pa, ukoliko se podnese krivična prijava i u daljem postupku dokaže krivica, može ostati bez imetka. Na predložena rešenja stiglo je malo primedbi, a jedna od njih odnosi se na pomenuti datum. Predlaže se da se ispitauju osnovi sticanja imovine od 1990. Ta godina nije uzalud uzeta kao predlog za početak – enormno bogaćenje svih naših tajkuna počelo je baš tada, ili tek koju godinu kasnije. Stručnjaci o tome kada i kako početi imaju različita mišljenja.

Smatram da nadležni imaju podatke preko kojih bi mogli ispitati imovinu koja je stečena i pre 2007. godine, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Ljubodrag Savić.

Jednostavno, dodaje naš sagovornik, treba pogledati koliki su bili nečiji prihodi pa to uporediti s imovinom koju je stekao.

Ukoliko ne može da dokaže da je to bilo uz pomoć kredita, nasleđe ili je bio srećni dobitnk na lutriji, treba da se oporezuje ili kazni u skladu s drugim zakonima ako za to postoje dokazi. Ne smemo zaboraviti da su enormna bogatstva nekih ljudi stečena baš tokom poslednje decenije 20. veka, poručio je Savić.

Savić kaže da zakon, kada bude donet, treba striktno primenjivati jer, u suprotnom se može dogoditi da, umesto naplate poreza, dobijemo nešto drugo. A to zači da bi samo, ukoliko primena bude loše urađena, nezakonito stečena imovina postala legalna i to je onda kraj priče.

Prema najavljenom novom zakonu je skeptična i poreski stručnjak Milica Bisić.

Smatram da taj problem ne treba rešavati nikakvim novim zakonima, kaže ona.

Kako dodaje, poreznici treba da rade svoj posao pa ukoliko otkriju poresku utaju, da postupe kako je predviđeno našim propisima.

Donošenje pravog zakona na tu temu javnost u Srbiji očekuje već gotovo dve decenije. Pokušaja je bilo i ranije, ali su se oni uglavnom neslavno završili. Setimo se samo poreza o ekstraprofitu i vraćanja novca kompanijama braće Karić.

Tada smo ekstraprofit platili svi mi, odnosno poreski obveznici. Zato bi kod novog zakona trebalo biti pažljiv da se ne bi dogodilo da opet, umesto najbogatijih, plaćaju najsiromašniji.

Pa mi svako malo ispitujemo tu imovinu, a rezultata vrednih pomena do sada nije bilo. Poreznici imaju sve mogućnosti za unakrsnu proveru imovine. Zato lako mogu videti da li je reč o utaji, krivičnom delu, ili je pak sve legalno stečeno, kazala je Bisićeva.

Sagovornica napominje da je još više zbunjuje ideja da će se ta imovina oporezovati po stopi od 75 odsto.

Ne znam zašto toliko. Ako je u pitanju utaja, onda treba sve  oduzeti. Moram da dodam i da sam protivnik ispitivanja decenijama unazad. Poreznici treba da to rade ažurno i da utaju otkriju na vreme. Po našem zakonu apsolutna zastarelost u oblasti poreza nastupa za deset godina, a inače je to u roku od pet godina, navodi Milica Bisić. 

D. Vujošević