Богаташе је (не)могуће проверити пре 2007. године
НОВИ САД: Имућни грађани који су вредну имовину стекли након 1. јануара 2007. требало би већ сада да се пресаберу и погледају да ли могу приказати и доказати како су је стекли.
У децембру пред посланицима треба да се нађе закон о пореклу имовине. Предложени законски текст предвиђа да се испита порекло имовине од 1. јанауара 2007. године. Тај датум узет је као међаш јер од тада се код нас воде електронске евиденције преко које се може проверити нечија имовина. Оно што је стечено без доказа о примањима, опорезоваће се по енормној стопи од 75 одсто. То неће тог обвезника ослободити кривичног гоњења па, уколико се поднесе кривична пријава и у даљем поступку докаже кривица, може остати без иметка. На предложена решења стигло је мало примедби, а једна од њих односи се на поменути датум. Предлаже се да се испитаују основи стицања имовине од 1990. Та година није узалуд узета као предлог за почетак – енормно богаћење свих наших тајкуна почело је баш тада, или тек коју годину касније. Стручњаци о томе када и како почети имају различита мишљења.
Сматрам да надлежни имају податке преко којих би могли испитати имовину која је стечена и пре 2007. године, каже професор на Економском факултету у Београду др Љубодраг Савић.
Једноставно, додаје наш саговорник, треба погледати колики су били нечији приходи па то упоредити с имовином коју је стекао.
Уколико не може да докаже да је то било уз помоћ кредита, наслеђе или је био срећни добитнк на лутрији, треба да се опорезује или казни у складу с другим законима ако за то постоје докази. Не смемо заборавити да су енормна богатства неких људи стечена баш током последње деценије 20. века, поручио је Савић.
Савић каже да закон, када буде донет, треба стриктно примењивати јер, у супротном се може догодити да, уместо наплате пореза, добијемо нешто друго. А то зачи да би само, уколико примена буде лоше урађена, незаконито стечена имовина постала легална и то је онда крај приче.
Према најављеном новом закону је скептична и порески стручњак Милица Бисић.
Сматрам да тај проблем не треба решавати никаквим новим законима, каже она.
Како додаје, порезници треба да раде свој посао па уколико открију пореску утају, да поступе како је предвиђено нашим прописима.
Доношење правог закона на ту тему јавност у Србији очекује већ готово две деценије. Покушаја је било и раније, али су се они углавном неславно завршили. Сетимо се само пореза о екстрапрофиту и враћања новца компанијама браће Карић.
Тада смо екстрапрофит платили сви ми, односно порески обвезници. Зато би код новог закона требало бити пажљив да се не би догодило да опет, уместо најбогатијих, плаћају најсиромашнији.
Па ми свако мало испитујемо ту имовину, а резултата вредних помена до сада није било. Порезници имају све могућности за унакрсну проверу имовине. Зато лако могу видети да ли је реч о утаји, кривичном делу, или је пак све легално стечено, казала је Бисићева.
Саговорница напомиње да је још више збуњује идеја да ће се та имовина опорезовати по стопи од 75 одсто.
Не знам зашто толико. Ако је у питању утаја, онда треба све одузети. Морам да додам и да сам противник испитивања деценијама уназад. Порезници треба да то раде ажурно и да утају открију на време. По нашем закону апсолутна застарелост у области пореза наступа за десет година, а иначе је то у року од пет година, наводи Милица Бисић.
Д. Вујошевић
