okoTVOko Budućnost nemoćna pred našim vratima
Oko pitanja ko ima najviše televizijskih pretplatnika i da li je više onih koji TV gledaju preko običnih set-top boksova ili je kabel najzastupljeniji, i dalje se lome koplja.
Maglu u odgovorima četiri puta godišnje razvejava Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, objavljujući kvartalne izveštaje, posvećene upravo ovom pitanju. Prema njihovim podacima za drugi kvartal 2019. godine, najveći broj pretplatnika u Srbiji ima priključak na kablovsku televiziju, bilo analognu ili digitalnu (oko 61 posto). U blagom porastu je i broj IPTV pretplatnika, dok je najmanje pretplatnika priključeno na bežičnu mrežu ili koristi uslugu distribucije medijskih sadržaja preko interneta. Prema njihovim podacima, analognu televiziju i dalje gleda 12,7 posto domaćinstava, digitalnu 48,1 na IPTV je pretplaćena skoro četvrtina domaćinstava ili 24,8 posto DTH bežičnu televiziju gleda 11,7 posto, a televiziju isključivo preko interneta samo 2,5 posto.
A kad su u pitanju distributeri, Ratel kaže da najveći broj domaćinstava i dalje veruje SBB-u, za dlaku manje od polovine - 49,2 posto. Četvrtina domaćinstava ili 25,1 posto gleda Telekomov IPTV, Kopernikusu je bilo verno 7,4 posto pretlatnika, Radijus vektoru 3,9 posto, SAT-traktu 3,8 posto. Ovi podaci značajno će se promeniti u trećem kvartalu, pošto je došlo do promene vlasnika i dodatnog ukrupnjavanja ionako velikih distributera. Pretplatnici su na ove promene reagovali na različit način, pa je poslednjih meseci zabeležena njihova značajna migracija, između SBB-a i Telekoma, u oba pravca. Biće zanimljivo za tri meseca videti da li se SBB-u isplatila akcija otključavanja kanala, kao i koliko je Telekom akvizicijom manjih distributera i prilično agresivnom promotivnom kampanjom uspeo da poveća udeo pretplatnika u ovom periodu.
Da budućnost i dalje nemoćno stoji pred našim vratima, pokazuju i podaci prema kojima opada broj realizovanih zahteva za dodatnim uslugama: video na zahtev, snimanje sadržaja, gledanje TV sadržaja na mobilnim uređajima, vraćanje programa unazad itd. u drugom kvartalu 2019. nešto je niži nego u prvom i iznosi oko 71 milion, odnosno oko 16 zahteva mesečno po pretplatniku. Broj realizovanih zahteva za uslugom video na zahtev u drugom kvartalu 2019. godine iznosi oko 3,9 miliona. U drugom kvartalu oko 27 posto pretplatnika plaćalo je dodatne programske kanale, što je nepromenjeno u odnosu na početak godine. Takođe, najveći broj pretplatnika ima neki od paketa usluga, a poslovično praktični građani odlučili su se za kombinaciju „televizija-internet“, što koristi njih 54 posto. Usluga širokopojasnog pristupa Internetu najčešće se kupuje u okviru paketa, dok se mobilna telefonija gotovo u najvećoj meri kupuje kao samostalna usluga.
Ovi podaci promeniće se u trećem kvartalu, pošto je SBB, najveći kablovski distributer u Srbiji, preko leta otključao sve dodatne opcije, čime će se broj onih koji su koristili ove usluge, poprilično povećati. Tako ćemo iz prve ruke dobiti priliku da vidimo koliko su se uzburkale medijske vode. U kom pravcu duva vetar, već znamo.
Ivana Radoičić
