okoTVoko Ume­sto ve­sa­la, sta­ro, do­bro cr­ni­lo

 A još kad vam se desi da distributer iz fijoke izvadi stari, dobri izgovor u vidu skremblovanja kanala koji prenosi neki sportski događaj za koji naše stanice nisu zainteresovane, gorušica može da krene s nastupom.

Upravo to desilo se s prenosom Svetskog prvenstva u veslanju, održanog od 28. avgusta do 1. septembra u Otenshajmu, nadomak Linca u Austriji, na kojem je s pet posada nastupala i Srbija. Iako smo jedan od kandidata za organizaciju SP u veslanju 2023. godine, a naši reprezentativci, dok su mogli, osvajali su svetske, evropske i olimpijske medalje, to nije bilo dovoljno da Radio televizija Srbije, poput Saurona, usmeri svoje oko ka veslačkim stazama. Čak ni Sport klub, koji je u poslenjih nekoliko meseci napravio zaokret ka malim sportovima i usmerio se na promociju domaćih klubova i takmičenja u džudou, jahanju, američkom fudbalu i mačevanju, nije smatrao da je takmičenje u Hrvatskoj, gde ima podružnicu, dovoljno interesantno za otkupljivanje prava prenosa za region.

Od njih, kao ni od Arenasporta, koji se usmerio na glavne domaće sportske zabave: fudbal i košarku, ovakav potez nije se mogao ni očekivati, jer bi prenos takmičenja u kojem učestvuje naša reprezentacija morala da organizuje TV kuća s nacionalnom frekvencijom, kako bi svi mogli da ga gledaju. No, ništa, prenosa na domaćim kanalima nije bilo. Dobro, prenosi se na hrvatskim, pomislili su entuzijasti, samo da bi saznali da činjenica da imaju para da plaćaju kablovski ili IPTV paket ujedno znači i da će im deo sadržaja biti zacrnjen, bez pitanja.

I tako nas je, umesto slike veslačkih napora da prvi pređu zamišljenu liniju cilja, dočekalo staro, dobro crnilo. Kablovski i IPTV distributeri vadili su se na to da su kanal HTV 2 skremblovali na zahtev ove stanice koja se pozvala na ekskluzivno pravno prenosa u svojoj državi, i da su obavezni da na njega odgovore.

Istine radi, ovakav zahtev morao bi da dođe od Regulatornog tela za elektronske medije, imaoca prava ili emitera – televizije koja otkupi ekskluzivna prava za emitovanje određenog sportskog događaja za teritoriju Srbije, skrembluju strane kanale koje takođe emituju taj događaj. Za slučaj da strana televizija traži od našeg distributera da skrembluje njihov program, iako ga nijedna domaća televizija ne emituje na ovoj teritoriji, još nismo čuli.

Takođe, bilo bi lepo da se gospoda s obe strane prekinutog signala podsete na to da su Srbija i Hrvatska, u ovom slučaju, potpisnice sporazuma o međudržavnom prelivanju signala, kako bi pripadnici manjina koji govore jezik komšijske većine, nesmetano mogli da gledaju televizijski program zemlje-matice.

Za razliku od kablovskih i IPTV pretplanika, gledaoci u blizini granice s Hrvatskom koji program gledaju preko običnog set-top boksa, mogli su da gledaju prenos SP u veslanju jer je signal HTV-a dovoljno jak da se može hvatati običnom antenom, a tu je i gorepomenuti sporazum. Tako se još jednom potvrdilo da je ponekad skuplja Dara nego mera, i da visoka cena TV paketa ne znači i veći kvalitet, nego strožu kontrolu na pogrešnom mestu.

U međuvremenu, Evropska unija donela je direktivu kojom će povećati broj televizijskih i radijskih programa dostupnih evropskim potrošačima na internetu. Ovom direktivom olakšaće se licenciranje materijala zaštićenog autorskim pravom sadržanog u takvim programima kako bi mogli biti dostupni u celoj Evropskoj uniji. Drugim rečima, radi se ozbiljno na liberalizaciji propisa vezanih za televizijski sadržaj, što je još jedan korak ka ukidanju granica između država.

Slatko, zar ne? Neki su slobodni, a neki smo i dalje u mraku. Ne svojom krivicom.

Ivana Vujanov