SAVETI LEKARA Kako da letite bezbedno ako imate hronične tegobe

Ipak, iako je ovaj način prevoza među najbezbednijima, postoje zdravstvena stanja u kojima se putovanje avionom ne preporučuje. Takođe, određene mere predostrožnosti mogu pomoći da let protekne što prijatnije i bez posledica po zdravlje, naročito kada je reč o dužim letovima.

Statistika pokazuje da svake godine više od tri milijarde ljudi koristi avionski prevoz, što jasno govori o njegovoj popularnosti. Ipak, i pored brojnih prednosti, putnici bi trebalo da budu svesni potencijalnih zdravstvenih rizika, naročito oni koji imaju hronične tegobe.

Postoje određeni zdravstveni problemi koji mogu značajno da se pogoršaju usled promena pritiska i uslova u avionskoj kabini. 

Evo stanja u kojima letenje može biti rizično:

Akutne infekcije sinusa i uva, koje otežavaju izjednačavanje pritiska i povećavaju rizik od bolnih upala i oštećenja sluznice.

Bol u grudima u mirovanju ili nedavna srčana/moždana stanja.

Zarazne bolesti, ako osoba zna da je bolesna, boravak u zatvorenom prostoru sa drugim putnicima nije odgovoran izbor.

Teža anemija i otežano disanje u stanju mirovanja.

Takođe, avioni nisu preporučljivi za osobe sa psihičkim problemima, posebno onima koji pate od klaustrofobije, pacijente neposredno nakon operacije, trudnice nakon 36. nedelje trudnoće i novorođenčad mlađu od dva dana, putnike sa sklonošću ka trombozama, posebno na dugim letovima.

Zdravstvene tegobe koje se najčešće javljaju tokom leta
1. Problemi sa pritiskom u ušima i sinusima 
Zbog razlike između pritiska u kabini i u unutrašnjim šupljinama, može doći do bola, otoka sluznice i čak oštećenja bubne opne kod osoba sa zapušenim sinusima ili infekcijama.

2. Dehidratacija i oticanje nogu
Zbog suvog vazduha u kabini i nedostatka kretanja, telo gubi vlagu, a krv i limfa se zadržavaju u donjim ekstremitetima. Preporučuje se unošenje dovoljno tečnosti, povremeno ustajanje i nošenje kompresionih čarapa.

3. Kinetoza (mučnina pri putovanju)
Putnici koji pate od mučnine treba da izbegavaju teške i slatke obroke, gazirana pića, i da pokušaju da što više odspavaju tokom leta.

4. Jet leg ili poremećaj bioritma:
Promena vremenskih zona, naročito na interkontinentalnim letovima, može izazvati hroničan umor, nesanicu i dekoncentraciju. Najčešće je izraženiji pri letu sa zapada ka istoku. Oporavak obično traje onoliko dana koliko traje i vremenska razlika, a odmoran početak puta može pomoći u bržoj adaptaciji.

Najozbiljnija komplikacija, duboka venska tromboza
Kod osoba sa povećanim rizikom, starijih, trudnica, osoba sa malignim bolestima, onih koje su nedavno operisane ili koriste kontraceptivne pilule, postoji veća verovatnoća nastanka duboke venske tromboze (DVT).

 Reč je o stanju kada dolazi do stvaranja krvnog ugruška u dubokim venama, najčešće nogu. Taj ugrušak se može pokrenuti i izazvati emboliju, što predstavlja ozbiljnu i potencijalno smrtonosnu situaciju.

Saveti za prevenciju tegoba tokom leta
Kako bi se smanjili rizici, preporučuje se sledeće:

Izbegavati let u prisustvu akutnih infekcija nosa, grla ili uva.

Primeniti Valsalva manevar (duvanje na zatvoren nos) ili žvakati žvakaću gumu tokom poletanja i sletanja radi izjednačavanja pritiska.

Upotrebiti dekongestivne kapi za nos pre leta i koristiti hidratantne sprejeve za nos tokom leta.

Piti dovoljno vode, izbegavati alkohol, kafu i gazirane napitke.

Nositi naočare umesto sočiva, koristiti hidratantne kreme, naročito na dužim letovima.

Raditi vežbe za cirkulaciju, ustajati i kretati se svakih sat do dva.

Letenje ne mora biti neprijatno, uz odgovarajuće pripreme i brigu o zdravlju, može ostati jedno od najlepših iskustava. Pridržavanjem ovih saveta, obezbedićete sebi ne samo udobno, već i bezbedno putovanje.