окоТВОко Будућност немоћна пред нашим вратима
Око питања ко има највише телевизијских претплатника и да ли је више оних који ТВ гледају преко обичних сет-топ боксова или је кабел најзаступљенији, и даље се ломе копља.
Маглу у одговорима четири пута годишње развејава Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге, објављујући кварталне извештаје, посвећене управо овом питању. Према њиховим подацима за други квартал 2019. године, највећи број претплатника у Србији има прикључак на кабловску телевизију, било аналогну или дигиталну (око 61 посто). У благом порасту је и број ИПТВ претплатника, док је најмање претплатника прикључено на бежичну мрежу или користи услугу дистрибуције медијских садржаја преко интернета. Према њиховим подацима, аналогну телевизију и даље гледа 12,7 посто домаћинстава, дигиталну 48,1 на ИПТВ је претплаћена скоро четвртина домаћинстава или 24,8 посто DTH бежичну телевизију гледа 11,7 посто, а телевизију искључиво преко интернета само 2,5 посто.
А кад су у питању дистрибутери, Рател каже да највећи број домаћинстава и даље верује СББ-у, за длаку мање од половине - 49,2 посто. Четвртина домаћинстава или 25,1 посто гледа Телекомов ИПТВ, Коперникусу је било верно 7,4 посто претлатника, Радијус вектору 3,9 посто, САТ-тракту 3,8 посто. Ови подаци значајно ће се променити у трећем кварталу, пошто је дошло до промене власника и додатног укрупњавања ионако великих дистрибутера. Претплатници су на ове промене реаговали на различит начин, па је последњих месеци забележена њихова значајна миграција, између СББ-а и Телекома, у оба правца. Биће занимљиво за три месеца видети да ли се СББ-у исплатила акција откључавања канала, као и колико је Телеком аквизицијом мањих дистрибутера и прилично агресивном промотивном кампањом успео да повећа удео претплатника у овом периоду.
Да будућност и даље немоћно стоји пред нашим вратима, показују и подаци према којима опада број реализованих захтева за додатним услугама: видео на захтев, снимање садржаја, гледање ТВ садржаја на мобилним уређајима, враћање програма уназад итд. у другом кварталу 2019. нешто је нижи него у првом и износи око 71 милион, односно око 16 захтева месечно по претплатнику. Број реализованих захтева за услугом видео на захтев у другом кварталу 2019. године износи око 3,9 милиона. У другом кварталу око 27 посто претплатника плаћало је додатне програмске канале, што је непромењено у односу на почетак године. Такође, највећи број претплатника има неки од пакета услуга, а пословично практични грађани одлучили су се за комбинацију „телевизија-интернет“, што користи њих 54 посто. Услуга широкопојасног приступа Интернету најчешће се купује у оквиру пакета, док се мобилна телефонија готово у највећој мери купује као самостална услуга.
Ови подаци промениће се у трећем кварталу, пошто је СББ, највећи кабловски дистрибутер у Србији, преко лета откључао све додатне опције, чиме ће се број оних који су користили ове услуге, поприлично повећати. Тако ћемо из прве руке добити прилику да видимо колико су се узбуркале медијске воде. У ком правцу дува ветар, већ знамо.
Ивана Радоичић
