"Anđeo je sleteo u Vavilon" premijerno u Novosadskom pozorištu

U ovoj “ludoj političkoj komediji” igra gotovo ceo ansambl Novosadskog pozorišta. Glavna uloga kralja Nabukodonosora poverena je Andoru Kovaču Nemešu, gostu iz Narodnog pozorišta / Kazališta / Nepsinhaz iz Subotice, a uz njega su na sceni Daniel Husta, kao Aki, skitnica, i ostali brojni glumci ovog teatra.

Ovaj Direnmatov komad se ne igra baš često, podsetio je juče na konferenciji za novinare dramaturg ove predstave Robert Lenard, dodajući da na srpskom području nije našao traga da je ikada rađen (mada možda i jeste, kako kaže, u Radio Novom Sadu).

Na mađarskom jeziku je izašla zbirka u kojoj postoji ovaj tekst i možda je to razlog da se malo više radio, ali to “malo više”, znači da smo našli trag za dva puta, i to jednom u Vojvodini, 1973. u Subotici, sa Laslom Patakijem  u glavnoj ulozi. Ovo je, kao što se očekuje od Direnmata, politički komad, ali ne onakav na kakve smo navikli u Novosadskom pozorištu. Mi pokušavamo, zapravo, da pokažemo što više brehtijanskog pozorišta, a ovo je jedan od načina kako se to radi u svetu, napomenuo je Robert Lenard.

Reditelj Ištvan Sabo, poreklom iz Transilvanije, koji trenutno živi u Budimpešti, treći put postavlja Direnmatove komade i zato navodi da ovog pisca doživljava kao starog poznanika.

Ono što je osvežavajuće, ali i tužno kod Direnmata, jeste to da uvek na isti način, s istom svežinom, otkriva ljudsku glupost, političku, svakojaku, u svetu kojem ne možemo da dorastemo. Kod Direnmata čovek je uvek, takoreći, glupi sin božji, koji misli da je važan na zemlji, i živi kao parazit, a ne shvata da pored njega žive i drugi paraziti, na primer bube, koje su verovatno isto koliko ambiciozne koliko i ljudi. Bitno je što ovaj tekst govori o deherojizaciji čoveka, jer yaba mi nosimo krune i gradimo imperije, kada treba samo mala stvar da se dogodi, i da sve to padne u vodu, objašnjava reditelj Ištvan Sabo, koji prvi put režira u Novosadskom pozorištu.   

U jedno društvo, koje je sasvim korumpirano, Direnmat dovodi devojku, čisto biće, i ona uskomeša sve u ljudima, i njihovim mislima. Oni se nalaze na jedan korak, poslednji, od apokalipse, i dobijaju mogućnost da se pročiste, međutim, to zavisi od toga kako će se ophoditi prema čudu koje je došlo među njih. Ali, umesto da se pročiste i da im krene na bolje, svi pokušavaju da to čudo iskoriste na svoj način. Tako iskompromituju i uprljaju to čudo koje im je bog poslao, ukazuje reditelj Ištvan Sabo.

Po mišljenju Andora Kovača Nemeša, Direnmat je sjajan pisac, jer su njegovi tekstovi aktuelni, bilo ko da je na vlasti.

Jako lepo opisuje glupost ljudi. Ja igram kralja Vavilona, koji posle 900 godina dođe na vlast, i dobije od boga na poklon anđela. Taj kralj misli da bog ne zna da je on kralj, pošto je prerušen u klošara, i misli da je pametniji od boga. To je suština ljudske gluposti, smatra Andor Kovač Nemeš.

I za Daniela Hustu, Direnmatov komad je jako dobar, jer, kao kod Čehova, u tekstu ima mnogo više slojeva, kao i u odnosima među likovima.

Direnmat kao da želi da pokaže koliko smo glupi, pa nikad ne mislimo i ne pokušamo da nešto uradimo kako treba, nego uvek nešto drugo. Igram prosjaka koji je odlučio da to bude, zato što vidi celu sliku svega, i misli da će jedino na taj način da preživi sve to, napominje Daniel Husta.

U ostalim ulogama su: Gabor Pongo (Anđeo), Blanka Dieneš (Kurubi), zatim Atila Nemet (Nimrod, bivši kralj), Livia Banka (Hamurapi, glavna ministarka), Atila Giric (Utnapištim, glavni sveštenik), Arpad Mesaroš (General Mumabitu), Zoltan Širmer (Nebo, policajac), Emina Elor (Engibi, bankarka), Daniel Gomboš (Ali, radnik), Atila Mađar (Gimil, prodavac magarećeg mleka), Silvia Križan (Prva gđa Gimil), Agota Ferenc (Druga gđa Gimil), Ištvan Kereši (Sidi, dželat), i (Umetnici) Bence Salai, Judit Laslo i Robert Ožvar.  U predstavi ima dosta muzike, koju glumci izvode u predstavi. Kompozitor je Erne Verebeš, a aranžmane radi David Klem. Scenografkinja i kostimografkinja je Marfa Gudkova.

N.P-j.