"Анђео је слетео у Вавилон" премијерно у Новосадском позоришту

У овој “лудој политичкој комедији” игра готово цео ансамбл Новосадског позоришта. Главна улога краља Набукодоносора поверена је Андору Ковачу Немешу, госту из Народног позоришта / Казалишта / Непсинхаз из Суботице, а уз њега су на сцени Даниел Хуста, као Аки, скитница, и остали бројни глумци овог театра.

Овај Диренматов комад се не игра баш често, подсетио је јуче на конференцији за новинаре драматург ове представе Роберт Ленард, додајући да на српском подручју није нашао трага да је икада рађен (мада можда и јесте, како каже, у Радио Новом Саду).

На мађарском језику је изашла збирка у којој постоји овај текст и можда је то разлог да се мало више радио, али то “мало више”, значи да смо нашли траг за два пута, и то једном у Војводини, 1973. у Суботици, са Ласлом Патакијем  у главној улози. Ово је, као што се очекује од Диренмата, политички комад, али не онакав на какве смо навикли у Новосадском позоришту. Ми покушавамо, заправо, да покажемо што више брехтијанског позоришта, а ово је један од начина како се то ради у свету, напоменуо је Роберт Ленард.

Редитељ Иштван Сабо, пореклом из Трансилваније, који тренутно живи у Будимпешти, трећи пут поставља Диренматове комаде и зато наводи да овог писца доживљава као старог познаника.

Оно што је освежавајуће, али и тужно код Диренмата, јесте то да увек на исти начин, с истом свежином, открива људску глупост, политичку, свакојаку, у свету којем не можемо да дорастемо. Код Диренмата човек је увек, такорећи, глупи син божји, који мисли да је важан на земљи, и живи као паразит, а не схвата да поред њега живе и други паразити, на пример бубе, које су вероватно исто колико амбициозне колико и људи. Битно је што овај текст говори о дехеројизацији човека, јер yaba ми носимо круне и градимо империје, када треба само мала ствар да се догоди, и да све то падне у воду, објашњава редитељ Иштван Сабо, који први пут режира у Новосадском позоришту.   

У једно друштво, које је сасвим корумпирано, Диренмат доводи девојку, чисто биће, и она ускомеша све у људима, и њиховим мислима. Они се налазе на један корак, последњи, од апокалипсе, и добијају могућност да се прочисте, међутим, то зависи од тога како ће се опходити према чуду које је дошло међу њих. Али, уместо да се прочисте и да им крене на боље, сви покушавају да то чудо искористе на свој начин. Тако искомпромитују и упрљају то чудо које им је бог послао, указује редитељ Иштван Сабо.

По мишљењу Андора Ковача Немеша, Диренмат је сјајан писац, јер су његови текстови актуелни, било ко да је на власти.

Јако лепо описује глупост људи. Ја играм краља Вавилона, који после 900 година дође на власт, и добије од бога на поклон анђела. Тај краљ мисли да бог не зна да је он краљ, пошто је прерушен у клошара, и мисли да је паметнији од бога. То је суштина људске глупости, сматра Андор Ковач Немеш.

И за Даниела Хусту, Диренматов комад је јако добар, јер, као код Чехова, у тексту има много више слојева, као и у односима међу ликовима.

Диренмат као да жели да покаже колико смо глупи, па никад не мислимо и не покушамо да нешто урадимо како треба, него увек нешто друго. Играм просјака који је одлучио да то буде, зато што види целу слику свега, и мисли да ће једино на тај начин да преживи све то, напомиње Даниел Хуста.

У осталим улогама су: Габор Понго (Анђео), Бланка Диенеш (Куруби), затим Атила Немет (Нимрод, бивши краљ), Ливиа Банка (Хамурапи, главна министарка), Атила Гириц (Утнапиштим, главни свештеник), Арпад Месарош (Генерал Мумабиту), Золтан Ширмер (Небо, полицајац), Емина Елор (Енгиби, банкарка), Даниел Гомбош (Али, радник), Атила Мађар (Гимил, продавац магарећег млека), Силвиа Крижан (Прва гђа Гимил), Агота Ференц (Друга гђа Гимил), Иштван Кереши (Сиди, џелат), и (Уметници) Бенце Салаи, Јудит Ласло и Роберт Ожвар.  У представи има доста музике, коју глумци изводе у представи. Композитор је Ерне Веребеш, а аранжмане ради Давид Клем. Сценографкиња и костимографкиња је Марфа Гудкова.

Н.П-ј.