Uskoro premijera “Anđeo je sleteo u Vavilon“ u Novosadskom pozorištu

Jedna od prvih drama poznatog švajcarskog komediografa Fridriha Direnmata - "Anđeo je sleteo u Vavilon" - govori o moći, politici, glavnim tokovima istorije, o božijoj milosti i nemilosti, podsećaju u Novosadskom pozorištu.

-U Vavilonu imaju novog kralja: Nebukadnezar zabranjuje siromaštvo u svojoj državi i time primora skitničare da se sklone sa ulice. Ali, najspretniji skitničar Aki neće drugi posao. Nebukadnezar, prerušen u skitničara, izlazi na ulicu da bi ga ubedio. Istovremeno, ne baš obavešteni, optimistički nastrojeni anđeo, sleti u Vavilon da bi dao Božiji dar onome koji je najjadniji na svetu... – navode u ovom teatru i ističu da u ovoj “ludoj političkoj komediji” igra gotovo ceo ansambl Novosadskog pozorišta, a u glavnoj ulozi je Andor Kovač Nemeš, gost iz Narodnog pozorišta / Kazališta / Nepsinhaz iz Subotice.

Reditelj ove predstave Ištvan Sabo, takođe gost, iz Mađarske, ukazuje da Direnmat u ovom komadu govori o čudu, koje se pojavljuje među ljudima.

- U jedno društvo, koje je sasvim korumpirano, Direnmat dovodi devojku, čisto biće, i ona uskomeša sve u ljudima, i njihovim mislima. Oni se nalaze na jedan korak, poslednji, od apokalipse, i dobijaju mogućnost da se pročiste, međutim, to zavisi od toga kako će se ophoditi prema čudu koje je došlo među njih. Ali, umesto da se pročiste i da im krene na bolje, svi pokušavaju da to čudo iskoriste na svoj način. Tako iskompromituju i uprljaju to čudo koje im je bog poslao – objašnjava za naš list reditelj Ištvan Sabo. Među razlozima zašto Nebukadnezar na kraju gradi Vavilonsku kulu, upravo je i taj što, po rečima Saboa, devojka Kurubi traži od njega jedinu stvar koju on ne može da uradi, a to je da se odrekne svoje najtamnije strane, odnosno moći koju ima, i da ne bude više kralj. On to ne može, jer ne želi da se odrekne prestola.

- Nebukadnezar čudo može da dobije samo kao prosjak, kao najsiromašniji. Kao kralj, koji ima moć, on ne može da dobije iskupljenje. Pošto ne može da se odrekne moći, on čudo pošalje u smrt. Onda želi da napravi Vavilonsku kulu, da bi stigao do srca boga, da bi ga ubo, zato što ga je iskušao i pokazao njegovo pravo lice. Reč je o tome da mi nikako ne možemo da prihvatimo čudo. Jednostavno, nismo sposobni da ga prihvatimo  - smatra reditelj Sabo, i objašnjava da Nebukadnezar stalno kinji Kurubi, zato što želi da je ponizi, jer čim čovek vidi nešto što je čistije od njega, pokušava da to ponizi.

U Direnmatovom komadu prostor je podeljen na Zemlju i Nebo, a u ovoj predstavi se malo odstupa od toga.

- Mi idemo još niže, spustili smo se ispod Vavilonske kule, koja će se tek graditi. To su zapravo katakombe ispod temelja Vavilona. Tamo gore, gde je nebo, postoji samo jedan mali prozor koji može da se otvori, i to je kao neki izlaz, ali tek mali, uzani – opisuje Ištvan Sabo.

Ovo je, inače, prva njegova režija u Novosadskom pozorištu, i Sabo ističe da sa glumcima jako dobro radi, jer su zaista u dobroj kondiciji, intenzivni, maštoviti, i spremni za saradnju.

Uprkos svemu rečenom, što ne zvuči baš optimistički, ovaj komad se žanrovski određuje kao tragikomedija, a atmosferu u njemu, odnosno predstavi, opisuje dramaturg Robert Lenard.

- U glavnom gradu države Vavilon sprema se luda komedija: siromaštvo je zabranjeno, novi vladar je pun planova, bavi se važnim pravnim pitanjima, trudi se da iskoreni pljuvanje ili bar da ga svede na minimum, vojska maršira ka nepoznatim ciljevima, Rimu i Pekingu, bivši kralj skače padobranom, pesnici i muzičari padaju kao muve, dželat skače na rok koncertu a bolja i lepša država, ukrašena rasplesanim kukastim krstovima, šepa ka ostvarenju - kaže Lenard u svojoj dramaturškoj belešci - A onda hop: anđeo je sleteo u Vavilon. Sleteo, pao, strovalio se iz ko zna koje galaksije i to u obliku siromašne devojke. Naime poklon, dar sa neba je nešto sa čim čovek ne zna šta će. Sa njim ne zna šta će ni najpopularniji vavilonski prosjak, ni prodavac magarećeg mleka, kao ni njegova žena, niti ponosni fabrički radnik. Od tog nebeskog dara, potpuno se izgubi policajac, bankar i cela berza dube na glavi, popovi su zabezeknuti, a vavilonski poslanici i birokrate izvršavaju samoubistvo (za njima baš i ne žalimo...) Anđeo koji je sleteo u Vavilon, umesto iskupljenja praćenog anđeoskim horom, donosi pank apokalipsu. Nakon što je karijeru započeo u Novosadskom pozorištu, Andor Kovač Nemeš je pre 12 godina otišao u Suboticu, a sada je ponovo na sceni sa svojim starim, novosadskim  kolegama. Kao gost iz Subotice igrao je u međuvremenu u kultnoj predstavi „Roki horor šou” Novosadskog pozorišta, čuvenoj i po dobrom pevanju, zaslugom i Andora Kovača Nemeša.

- Obožavam ovo pozorište, i njegove glumce, svi su mi prijatelji, i ovi mlađi – ističe odmah Andor Kovač Nemeš. – Igram glavnu ulogu, ali negativnu, i to je jako teško. Jer, ja sam kralj celog sveta, imam moć, a onda dođe devojka i ja se zaljubim u nju, a ona u klošara. Taj sukob između moći i ljubavi obeležava ovaj lik, a tu dilemu je jako teško pokazati. Pored toga, iako je dosta toga komičnog, ja moram da igram ozbiljno, da bi situacija bila što komičnija, i ni to nije lako. Moram da kažem i da je ovo najduži tekst koji sam ovde radio. Ali, lepo je vratiti se ovde, i baš mi prija ovaj rad.

U podeli gotovo ceo ansambl

U glumačkoj podeli su: Andor Kovač Nemeš, Nebukadnezar (Nabukodonosor), Daniel Husta (Aki, skitnica), Gabor Pongo (Anđeo), Blanka Dieneš (Kurubi), zatim Atila Nemet (Nimrod, bivši kralj), Livia Banka (Hamurapi, glavna ministarka), Atila Giric (Utnapištim, glavni sveštenik), Arpad Mesaroš (General Mumabitu), Zoltan Širmer (Nebo, policajac), Emina Elor (Engibi, bankarka), Daniel Gomboš (Ali, radnik), Atila Mađar (Gimil, prodavac magarećeg mleka), Silvia Križan (Prva gđa Gimil), Agota Ferenc (Druga gđa Gimil), Ištvan Kereši (Sidi, yelat), i (Umetnici) Bence Salai, Judit Laslo i Robert Ožvar.  Kompozitor je Erne Verebeš, aranžmane radi David Klem, a scenografiju i kostime Marfa Gudkova.

Glumac Daniel Husta je u ovoj predstavi klošar, prosjak Aki, i za svoj lik kaže da je on zapravo genijalac među ljudima koji su oko njega.

- On vidi celu sliku, kakvo je čovečanstvo u Vavilonu, i vidi sve “iza kulisa”, zna sve intrige. Može da manevriše i da rešava sve probleme, najveći je intrigant. Jako je zahtevna uloga napominje Daniel Husta. – U dobroj sam kondiciji, u ovoj sezoni glumim u skoro svim predstavama. To kažem zato što i ja imam jako puno teksta, a on je neobičan, i težak, zato što nije jednoslojan. Jedna rečenica ima mnogo slojeva i više značaja. I mi Mađari ga zato teško razumemo. Istražujemo ga i mi i reditelj Ištvan Sabo. Imam jako puno informacija u glavi, da ne kažem haos. Reditelj Sabo radi tako da se ne drži striktno teksta, već hoće da izvuče suštinu iz njega, a kao što Andor kaže, svi mi mislimo nešto drugo o tom tekstu, i svako tumači rečenice na drugačiji način.

N.Pejčić