TVOJA REČ Marija Sloboda (29): Odmalena sam znala da ću se baviti književnošću

Tako je Marija Sloboda (29) učestvovala u izradi nove čitanke za učenike petog i šestog razreda, a koju će đaci koristiti od sledeće školske godine. Naime, reč je o ediciji „S reči na dela“, u izdavaštvu BIGZ školstva, koja decu treba da animira da neguju svoj jezik, ali i da ga prilagode savremenom svetu i potrebama.

Marija je rodom iz Starog Žednika, a trenutno živi u Beogradu gde i radi na Filološkom fakultetu. Dobitnica je većeg broja nagrada, među kojima su „Brankova nagrada“, nagrada „Stražilovo“, nagrada za esej o Vladislavu Petkoviću Disu, republička nagrada za časopis „Gdžmnasium” koji izlazi već deset godine.

- Nekako sam odmalena znala da ću se baviti književnošću, oduvek je to bila moja želja - priseća se naša sagovornica. - U ovom periodu često govorim o tome jer sam jedan od autora čitanke koja je ovog meseca ugledala svetlost dana u izdanju BIGZ školstva i, neizbežno, prisećam se svojih đačkih dana.

Koliko su se promenile stvari u odnosu na period kada si ti koristila čitanke i sad kad si i sama autor?

- I dan-danas volim da imam u rukama čitanku iz perioda kada sam i sama bila đak. Današnji udžbenici su mnogo drugačiji, bogatiji, moderniji, mnogo više pažnje se posvećuje dizajnu, čak i digitalnim dodacima. To može da bude sjajna stvar, ali može da odvede i u krajnost dodvoravanja učeniku. Nije lako naći pravu meru. Ali, smatram da smo u tome uspele prof. dr Valentina Hamović i ja.

Koliko je bilo naporno da pripremiš jednu kompletnu čitanku?

- I te kako, radile smo dan-noć. Ali, s velikom ljubavlju i svešću o značaju posla koji obavljamo. To nas je motivisalo da pružimo najbolje od sebe... Prve reakcije su odlične. Dakle, vredelo je.

Da li si nekada mogla da zamisliš da ćeš jednog dana pisati čitanku?

- Ne, poziv urednice me je veoma iznenadio. Izgleda da su u BIGZ školstvu verovali u mene više nego ja sama... Međutim, kada sam počela da radim na tome, videla sam da mogu i da, zapravo, koristim svoje akumulirano iskustvo i kao đaka i kao nastavnika.

Koliko mladi danas čitaju?

- Moj ugao gledanja na to je specifičan, jer sam okružena ljudima koji se bave književnošću i jezikom. Ali, ako se pogleda šire, mladi čitaju vrlo malo. I - sve manje...

Zbog čega je to tako?

- Pored ostalih razloga, današnjoj generaciji privlačniji su drugi mediji. Ali, mene to ne brine... Posvećenih čitalaca i ljubitelja književnosti i u ranijim epohama bilo je vrlo malo. Međutim, stopa (ne)pismenosti u našoj zemlji je i dalje poražavajuća i to je razlog za brigu. Međutim, odgovornost je na svima nama.

Koliko nastavnici mogu da se približe deci? Ipak mladi danas traže drugačiji sadržaj i pristup, a čini se da prosvetari nisu uvek spremni ili voljni da se prilagode...

- Nastavnici kod đaka traba da neguju ljubav prema maternjem jeziku. To mogu da čine svojim primerom, kao i da ih podstiču da čitaju, da se pravilno izražavaju i na pismenom i usmenom planu. Ne treba bežati ni od savremenog jezika, kao ni upotrebe žargona. Treba ih što više uključivati kroz kreativne dodatke da i sami vode brigu o jeziku.

Koliko je značajno negovanje jezika i pismenosti?

- Danas mlade generacije nemaju svest o tome da bez jezika nema ni naroda. Zato je odgovornost na svima nama – roditeljima, nastavnicima, autorima udžbenika i, svakako, svim oblicima medija. Setimo se Duška Radovića i njegovih reči: „Volite srpski jezik svakoga dana pomalo. Srpski jezik nema nikoga drugog osim nas.”

Na koji način se to vidi u vašoj čitanci?

- Na krajnje prost i praktičan, a prekopotreban način. Na primer, kroz uputstva i smernice za značaj pravilnog pisanja SMS poruka i mejlova, pa samim tim i svega što je deo pismenog izražavanja. Uz to, čitanku smo pisale jezikom koji je blizak današnjim generacijama. Podstičemo ih na razmišljanja i brigu o jeziku.

Na koje načine još doprinosiš književnosti?

- Možda najviše svojim neodustajanjem od bavljenja njome. Najradije bih dala odgovor kao u dečjim leksikonima: morate da pitate druge. Za nekoliko godina.

Čime se još baviš?

- Zaposlena sam na naučnoistraživačkom projektu „Srpska književnost 18. i 19. veka“ na Filološkom fakultetu u Beogradu. Saradnik sam Matice srpske u izradi „Leksikona pisaca srpke književnosti“.

Koliko može da bude zanimljivo bavljenje nekim starijim periodom?

- Može da bude i te kako inspirativno! Iščitavanje raznih rukopisa i beleški, pronalaženje časopisa koji su u to doba izlazili... Može se doći do otkrića koja se, u prvi mah, i ne naslućuju.

Koliko se književnost promenila od tada do danas?

- Menjala se u skladu sa promenama novog doba, kao i sve druge umetnosti. I to ne treba da čudi. I današnji stvaraoci okupirani su temama koje su obuzimale duh pisaca ranijih epoha, ali prilazi im se na drugačiji način.

Možemo li, onda, reći da se mnogo toga u književnosti „iskrivilo“?

- Sigurno da jeste, a to znači da se iskrivljuje društvo. Ali, o tome ćemo moći da govorimo objektivnije sa veće vremenske distance. Danas mnogi imaju slobodu da sebe nazivaju piscem. S druge strane, savremenici smo brojnih velikana pisane reči.

Na koji način provodiš slobodno vreme?

- Gotovo da ga i nemam. Ono je prava dragocenost. Ali, trudim se da uvek bude posvećeno porodici. To su aktivnosti koje svakodnevno ima svaka posvećena supruga i majka. U tom pogledu, nisam nimalo drugačija. To može da bude šetnja, boravak u prirodi, odlazak u pozorište ili bioskop. I, nakon toga – ponovno vraćanje književnom radu.

Lea Radlovački

Foto: privatna arhiva