Da nismo pobedili Vojvodinu, ne bismo postojali danas PREDSEDNIK KK SPARTAK OBELODANIO
Slobodan Jaramazović, predsednik Spartaka, govorio je o brojnim temama u opširnom intervjuu. Prvi čovek Subotičana dotakao se generalnog stanja u srpskoj košarci, budžeta kluba, a bilo je reči i o angažmanu Vladimira Jovanovića, odnosu sa Crvenom zvezdom i Partizanom i ciljevima Spartaka u budućnosti.
"Novac se u košarku ne investira. Novac se u košarku poklanja", realistično će podvući Slobodan Jaramazović, opisujući ambijent u kojem već godinama deluje iz senke. Svima je poznato ime i prezime biznismena koji je uspavanu košarkašku sredinu privatnim kapitalom podigao do neslućenih visina. Niko nije čuo ni reč od njega u javnosti, jer, shodno onima koji grade velike stvari, pustio je da teren priča sam za sebe i da rezultati odjeknu.
Zbog toga, prilika da se potpuno otvori i govori o onome što ga je kroz čitav put inspirisalo, jedinstvena je. I daleko od toga da je bilo lako. Spartak je 2019. godine dostigao verovatno najnižu tačku u svojoj istoriji, kada je zbog finansijskih problema, kažnjen izbacivanjem u najniži rang. Na rubu egzistencije, činilo se da se nije imalo kud, a potom je novembra naredne godine na osnovi baš tog kluba koji je zlatni period doživeo početkom devedesetih, formiran “Spartak Office Shoes”. Od tog momenta, kreće novo poglavlje. Na čelu sa bivšim igračem Slobodanom Jaramazovićem, iz sezone u sezonu rang je bivao sve viši, sve dok maja 2024. godine u izuzetno interesantnom finalu Druge ABA lige nije izboren i najviši cilj – ABA liga.
Proslava 80. rođendana na veličanstven način
Bio je to samo nagoveštaj veličanstvenih večeri u Dudovoj šumi kroz koju su se kroz iglene uši provukli i Partizan i Crvena zvezda, kojoj je Spartak nekoliko meseci kasnije uzeo skalp. Blistava priča Subotičana poprimila je novu dimenziju. Međutim, kako bi se razumela sadašnjost i razmera projekta novog Spartaka, potrebno je baciti pogled i na prošlost.
Ovog ponedeljka, 21. aprila, Spartak je proslavio čak 80 godina postojanja, što je i bio povod za razgovor tokom kojeg je obuhvaćeno sve što može da obuhvati put kolektiva koji je visio na provaliji, kako će i sam vlasnik Office Shoesa priznati, da bi postao jedna od najlepših priča regiona.
Proslavili ste veliki jubilej. Koliko je tako nešto značajno za Vaš klub koji se na velika vrata domogao regionalne elite i posle godina raznih izazova postao ozbiljan faktor na visokom nivou?
- Jako značajno. Jedan smo od najstarijih klubova u Srbiji. Mali smo klub, nikad sa nekim važnijim titulama. Slavićemo jubilej tokom cele godine. Posle završetka lige, napravićemo i malu proslavu, izdaćemo monografiju. Imamo neke ideje. Nije vreme za velika slavlja, ali treba to obeležiti. Moj posao kao predsednika kluba je da obezbedim da Spartak proslavi i devedesetu godinu. Jednog dana, daj Bože da neko drugi slavi i 100 godina kluba. To jako brzo prođe. Da smo slavili pre tri godine, proslavili bismo u beton ligi, a sada smo u najjačem regionalnom šampionatu – naveo je Slobodan Jaramazović na početku velikog intervjua.
Kako je uopšte došlo do toga da preuzmete Spartak? Situacija nije bila blistava kada ste dolazili u klub.
- Živim van Srbije, ali sam igrao košarku u Spartaku i zbog toga uvek pratio šta se dešava. Pre četiri godine, igrom slučaja sam čuo za priču da deca koja nemaju novac ne mogu da treniraju košarku u Subotici, jer se sve škole košarke plaćaju. U moje vreme nije bilo tako. To mi je dalo prvu ideju, tako da sam osnovao klub sa bivšim saigračem Darkom Papcem i velikim prijateljem doktorom Mihajlom Vidanovićem, koji je bio u klubu još osamdesetih i devedesetih godina kada sam ja igrao. Ustanovili smo škole košarke besplatne za sve devojčice i dečake iz Subotice, iznajmili sale, kupili im opremu… Tako je sve počelo. Bio sam u situaciji da to uradim i smatrao sam da je sramota da neko dete čiji roditelji ne mogu da priušte da plate članarinu, ne bude u mogućnosti da trenira.
Onda je išlo sve korak po korak. Pokušao sam da ujedinim košarku u Subotici, napravio investicije, kupio škole košarke i sve smo objedinili na gradskom nivou, koliko se može naravno. Vrlo brzo smo imali preko 600 dece u našim školama košarke. Tu su bila deca, jedan lep period i posle se ukazala šansa i za Košarkaški klub Spartak. Tadašnji predsednik mi je pristupio sa velikom biznis idejom da preuzmem Spartak, koji je bio u najnižoj ligi, ogromnim problemima… Prihvatio sam i bio potpuno svestan u šta ulazim. Znao sam da to nije priča sa srećnim krajem. Nijedna košarkaška priča i privatna investicija u Srbiji nije se završila srećno po tog ko je investirao novac. Prihvatio sam to prvog dana, a evo četiri godine nam ide dosta dobro, videćemo kako će se stvari razvijati u budućnosti - objasnio je prvi čovek Subotičana.
Spomenuli ste da je klub bio u teškoj situaciji, što je bilo opšte poznato. Možete li malo detaljnije o tome kroz šta ste prolazili u tom periodu?
- Kada smo preuzeli klub, prvo sam tražio prijem kod gradonačelnika Subotice. Primio me je i objasnio sam mu šta želim, dao mi je punu podršku. Potom sam angažovao advokatski tim, napravili smo dogovor i sporazum sa bivšim rukovodstvom koliko novca treba da uložim da bi klub isplivao iz minusa. Bilo je 13 sudskih tužbi i slučajeva. Naravno, nisu se sve odmah pojavile, već kasnije, kad su ljudi čuli da je došao neko sa novcem, neka naša renomirana košarkaška imena su se javila da naplate dugovanja stara desetak godina. Sa svima sam našao neki dogovor, sve sam isplatio. Isplivalo je još mnogo toga, naravno. Nisu mi sve prezentovali, ali se nisam puno obazirao na to, jer smo gledali šta da napravimo i da što pre krenemo da vraćamo ugled Spartaka koji je bio na najnižim granama.
Koliko Vam je u celoj priči grad pomogao? Ipak je Spartak brend Subotice i sigurno da je svima u interesu da sve bude što kvalitetnije?
- Odnos grada prema klubu može da se gleda iz raznih uglova. Dosta ljudi iz mog okruženja je nezadovoljno kako se grad odnosi prema nama. S obzirom na to da finansiram klub, moram da kažem da sam odmah na početku rekao gradonačelniku da ne očekujem da grad finansira moje ambicije. To i dan-danas mislim. Konkretno, za ovu godinu su dodeljena neka sredstva u subotičkom sportu gde svi smatraju da smo mi jako oštećeni. Ne mislim tako. Ako neko nije dovoljno prepoznao nešto što mi radimo, to mi je okej, jer znam da su sredstva ograničena. Ako dobijemo nekoliko miliona dinara više, to će biti oduzeto od nekog drugog. Taj novac mi ne znači toliko, a drugim sportovima znači puno. Sa te strane, nemam primedbi. Sve do sada, grad je stajao iza nas, podržavao naše ideje. Mogu nekad da se osetim malo razočaranim, ali to je moj lični problem, zato što niko ne treba da plaća moje privatne ambicije nauštrb drugih. S druge strane, mislim da je Spartak zaista brend Subotice koji treba negovati na svaki način, pritom ne mislim samo na novac. Primetno je bilo koliko je „Dudova šuma“ drugačija ove sezone u odnosu na prethodne. I tu nije kraj sa uređivanjem dvorane u Subotici, što je pozitivna stvar za grad? - Kada smo ušli u ABA ligu, shvatio sam da naša hala mora da pretrpi renoviranje. Grad ima u planu da se gradi nova hala, ali nije realno da se to desi u bliskoj budućnosti. Tu sam odlučio da uložim svoj novac, i do sada sam uložio 1,2 miliona evra u halu. Promenili smo kompletan sistem grejanja, hlađenja, renovirali teretanu, šest svlačionica, sudijsku svlačionicu, postavili novi parket i semafore, uveli LED rasvetu… Cele sezone imamo iznajmljenu jednu tribinu, što je ogroman trošak. Očekujem da se preko leta završi druga faza renoviranja. Naručili smo od „Elana“ iz Slovenije nove teleskopske tribine koje će izgledati fenomenalno. Biće renovirane i stare tribine. To je dodatni trošak od 800.000 evra i ja verujem da će sa tih ukupno uloženih dva miliona evra Subotica imati najlepšu halu u Srbiji sa 3.000 sedećih mesta.
Sigurno sam malo subjektivan, ali će hala izgledati reprezentativno, sa nekim pratećim sadržajima koje bih voleo — ako mi grad dozvoli da investiram — da završim do jeseni. Onda će postojati osnova za dalji razvoj, ne samo za Košarkaški klub Spartak, nego i za ostale klubove koji koriste halu „Dudova šuma“. Jednog dana, kada se moj angažman u košarci završi, ostaće ta Hala sportova koja je, posle gotovo 60 godina, dobila novu mladost. Međutim, stvarno moram da se zahvalim i gradu i Javnom preduzeću „Stadion“, zato što su ljudi prihvatili moju inicijativu. To jeste, sa neke strane, moj novac koji poklanjam gradu — što mi je zadovoljstvo. Sa druge strane, mogao sam da skinem taj parket i da se više nikad ne pojavim, i ne bi znali šta će. Imali su poverenja i moram da pohvalim te ljude koji su zaposleni u hali, kako je održavaju.
Načeli ste temu budžeta. Konkretno, na koji način se finansira Spartak?
- Spartak se 80 odsto finansira novcem porodice Jaramazović. Imamo 13 miliona dinara od grada, što smo dobili prošle godine. Imamo i sponzore koji su nam se sami javili i prepoznali naš projekat kao nešto pozitivno za grad. Ponosim se time. Imamo sjajne subotičke firme kao sponzore i svima sam iskreno zahvalan.
Svesni ste da je košarka na evropskom nivou neprofitabilan sport i da se zbog nedostatka sredstava i najjača takmičenja okreću Bliskom istoku. Postoji li mogućnost da Vam se bar nešto vratilo od uloženog? Mnogi su skeptici kada je reč o privatnom kapitalu koji, pogotovo u košarci, teško da može dugoročno da pruži stabilnost. Da li ste, zbog svega ovog, na početku razgovora naveli da Spartak nije priča sa srećnim krajem?
- Novac u košarku se ne investira. Novac u košarku se poklanja. Taj novac se nikad ne može vratiti, osim u slučaju Mege. Kada sam rekao da to nije priča sa srećnim krajem, to je nešto što pratim poslednjih 40 godina. Uvek imate privatne inicijative i te priče se loše završe. Ili ljudi ne mogu finansijski to da izdrže, ili zbog zdravstvenih problema odustanu od projekta, ili naiđu na opstrukcije s kojima ne mogu da se izbore. Ja sigurno neću odustati. Moja firma je dovoljno velika da ovo ne može da je optereti. Meni je ovo strast. Rekao sam da ću ostati 10 godina, to sam podelio i sa prijateljima s kojima vodim klub — a evo, već četiri su prošle. Planiram da ostanem još šest godina, naravno, ako ljudi koji vode klub i dalje žele da budem tu. Posle ćemo videti — možda se pojavi neki novi zaljubljenik u košarku koji će nastaviti tamo gde smo mi stali. Bilo bi fenomenalno. Sa druge strane, veoma pazimo kako trošimo novac. Nemamo puno zaposlenih. Osim igrača, trenera i stručnog štaba, imamo zaposlenu samo sekretaricu. U mlađim kategorijama imamo još 14 trenera koji rade sa decom. Imamo 600 dece koji treniraju besplatno — sve im je obezbeđeno.
Imam firmu u kojoj zapošljavam 1.800 ljudi u 11 zemalja. Šta god da nam zatreba, gde god da putujemo, ti ljudi su tu — pomažu nam u svakoj zemlji. Ljudi iz firme u Srbiji postali su veliki fanovi Spartaka i to je zaista jedna prelepa priča. Sve to rade iz čistog altruizma. Bez njih, mnogi naši projekti ne bi ugledali svetlost dana. Nedavno smo organizovali pionirski turnir u Subotici, i bilo je 300 ljudi na tribinama. Ljudi vole košarku u Subotici i vezali su se za klub. Što im više obezbedimo uslove, što više gradimo ugled — a to znači da ono što obećaš, to i ispuniš — mislim da su lepa vremena pred nama. Sa druge strane, nije sve u novcu. Meni 85 odsto budžeta ide na plate igrača i stručnog štaba, a 15 odsto na ostale troškove. Kada pričam sa drugim klubovima, taj odnos je obično znatno drugačiji i mnogo manji za igrače. Ovo nije odnos u kojem ja dam novac, pa vi radite kako mislite da treba. Uključen sam u sve, zajedno sa svojim saradnicima. Naravno da sam pravio greške — trudimo se da ih ispravljamo u hodu.
Spomenuli ste greške koje ste pravili. Da li se to odnosi i na onu sezonu u kojoj ste promenili nekoliko trenera za vrlo kratko vreme?
- Ne da sam pravio greške, to je bila plejada grešaka. Izbor trenera je samo jedna od njih.
Da zatvaramo polako finansijski deo priče. Dosta je bilo reči o tome koji je budžet Spartaka i dok ste igrali Drugu ABA ligu, ali i sada. Koja je prava istina o tome?
- Izvukli smo tu sezonu sa manje od 800.000 evra. Ove sezone smo na oko 2,2 miliona evra.
Nije bilo jednostavno probiti se od nižih liga do elitnog ranga. Kakvi su sve bili izazovi sa kojima ste se suočavali?
- Naravno da nije bilo jednostavno. Svaki nivo takmičenja je bio izazov. Promeniti tri nivoa takmičenja za tri godine nije lako — čak bih rekao da je teško ostvarivo. Novac vam pomaže do određenog nivoa, ali kasnije moraju da se poklope mnoge stvari da biste ostvarili svoj cilj. Faktor sreće je takođe veoma bitan.
Kakvo je Vaše mišljenje o Profesionalnoj košarkaškoj ligi Srbije o kojoj je bilo dosta reči? Da li vidite da Spartak može da bude deo te priče?
- Stalno se provlači teza da Spartak nije za Srpsku ligu, što jednostavno nije tačno. Mislim da ozbiljna rasprava o tome nikada nije ni otvorena, niti je nama, klubovima, išta prezentovano na smislen način. Meni se čini da je energija grupe ljudi koja se zalaže za Srpsku ligu više usmerena na uništavanje ABA lige, nego na stvaranje nečeg novog, boljeg i prosperitetnijeg. Hajde da pogledamo šta sada imamo. Kakvo je takmičenje u KLS-u? Koji su prihodi klubova od ulaznica? Koliko zaista ima navijača na tim utakmicama — bez obzira na to što 99% klubova ne naplaćuje ulaznice? Kakve su nam sportske hale? Kako se klubovi finansiraju? Koliki procenat igrača ima profesionalne ugovore u KLS-u? Odgovori na ova pitanja su poražavajući.
Da li Srbija treba da ima svoju nacionalnu ligu? Naravno da treba. Da li treba da krenemo da skupljamo FIBA poene? Naravno da treba. Ali da li Srpska liga isključuje ABA ligu? Da li klubovi mogu da nastupaju u obe lige? Pun je pitanja, ali nije sve to tako komplikovano kao što se možda predstavlja. Međutim, verujem da je neophodno razgovarati, razmenjivati ideje — ali ne sa pozicije sile i ultimatuma, već u konstruktivnom dijalogu pronaći rešenje koje je najbolje za srpsku košarku. S druge strane, moram da kažem da je Spartak nastupao dve godine u KLS-u i da smo tada doživeli ozbiljne neprijatnosti od direktora lige. Imam ozbiljne rezerve prema direktoru KLS-a, i ako on bude na čelu Profesionalne srpske lige — Spartak neće igrati. Ili će Spartak igrati ligu, ali ja neću biti predsednik Spartaka.
Govorili ste o nekim problemima domaće košarke sa kojima ste se, kako kažete, suočavali. Kako gledate na opšte stanje u Košarkaškom savezu Srbije?
- Nisam kompetentan da dam precizan odgovor. Pre nego što je došlo do promene rukovodstva KSS-a prošle jeseni, obavio sam razgovor sa sadašnjim predsednikom i on zna koji su moji stavovi i na koje sam mu probleme ukazao. Ostalo je na njemu. Trenutno mislim da svi imamo jedan prioritet — da damo punu podršku selektoru Pešiću i da se fokusiramo na uspeh naše reprezentacije. Pred njim su ogromni izazovi. Svi govore kako nam je konačno zlato maltene već oko vrata, a ja mislim potpuno suprotno — kao da sve radimo da otežamo posao selektoru i našim momcima. U svetlu formiranja nove Srpske lige govorilo se najglasnije prošle sezone, kada ste, finansijski moćni i jedni i drugi, igrali finale Druge ABA lige, a mnogi su mišljenja da su oba tima zaslužila ABA ligu, što nije bilo moguće tada. Kako gledate na rivalitet sa Vojvodinom, kao drugim najjačim klubom iz pokrajine? Delovalo je da imate dobre odnose, da bi se situacija pogoršala tokom finala, posle kojeg je usledilo i saopštenje Novosađana. - Znam da su se žalili na suđenje i tražili ekspertizu suđenja. Rezultat te ekspertize je pokazao da je Spartak oštećen više nego Vojvodina, što, naravno, nikada nisu objavili. Vojvodina je iz Novog Sada, a Novi Sad je glavni grad pokrajine. Stvarno bih voleo da uđu u ABA ligu što pre — grad Novi Sad to zaslužuje i nemam nikakav problem s tim. Kada su me pitali, glasao sam za to. Prošle se zone, međutim, predsednik i trener Vojvodine prešli su granicu dobrog ukusa. Radili su neke stvari koje su bile ispod svakog nivoa. Nismo reagovali, ali ne možemo to da ne primetimo. Na kraju krajeva, Spartak je gostovao Vojvodini pred 6.000 ljudi na Spensu. Oni su došli kod nas, bilo je 4.000 ljudi. Potrebni smo jedni drugima, guremo jedni druge. Niti bi Vojvodina napravila tu priču da se ja nisam pojavio sa Spartakom, ali je i Vojvodina mene pogurala na dodatne napore. Sa druge strane, Vojvodina je od četiri utakmice u plej-ofu izgubila tri. I tu dolazimo do druge stvari — koliko je to sve bilo nefer za dva sjajna projekta. Da tada Spartak nije prošao, danas ne bi postojao. Ne bi dočekali 80 godina. Ne bih se vratio u KLS, ne bih više bio u klubu. Šta bi ostalo od Spartaka — ne znam. Nadam se da će Vojvodina ući u ABA ligu i da ćemo uskoro opet imati novi derbi, gde će navijači skandirati svojim timovima jedni pored drugih. Te scene u Novom Sadu i Subotici, gde su bili pomešani navijači Vojvodine i Spartaka, mislim da nisu dovoljno istaknute. Imali smo preko 1.000 naših navijača sa majicama Spartaka u Novom Sadu, a oko njih — navijači Vojvodine. Slično je bilo i u Subotici. To je, po meni, suština sporta. Tražila se karta više, bilo je puno strasti, uzbuđenja, igralo se na jednu loptu. Sve što smo radili, i mi i oni, stalo je u tih 40 minuta u Subotici. Ovih dana vidimo da je to surovo pravilo u ABA ligi, koje ograničava broj klubova iz jedne zemlje, konačno prilagođeno realnim uslovima takmičenja. I konačno ćemo mi, srpski klubovi, biti u situaciji da navijamo jedni za druge u ABA ligi, a ne da se veselimo svakom porazu našeg kluba — što zaista nije normalno. Bilo je kritika sudija posle poraza od FMP-a u četvrtfinalu Kupa Radivoja Koraća. Niste se oglasili saopštenjem, već slikom “Košarka u Srbiji”, koja je obišla region. Kako sada gledate na to? - Slika govori više od 1.000 reči. Desilo se što se desilo. Smtrao sam da kao klub treba da na neki način reagujemo. Sudija je diskvalifikovan zbog greške koja je direktno odlučila pobednika. Da li je to nama bilo bitno? Ni najmanje. Da li smo zaslužili pobedu? Možemo da pričamo o tome. Da li se to desilo? Meni je žao što je taj dečko, pred kojim je velika karijera, to napravio — ispred sudije, ispred Milojkovića, koji je nadležan za sudije. To je bila namerana lična greška. Nisam mogao da prećutim i to je bio najelegantniji način da reagujemo. Ne treba praviti dramu oko toga. Šta bi bilo da je bilo obrnuto? Kako bi FMP reagovao? S druge strane, zaista ne želim da Spartak stvara tenziju ni sa jednim klubom, a pogotovo ne sa FMP-om, našim velikim rivalom, ali i klubom sa velikom tradicijom i titulama iza sebe. Da se vratimo na objavu posle utakmice sa FMP-om. Željko Obradović je na konferenciji za medije govorio o tom potezu Spartaka, a onda Vas je i predsednik Košarkaškog saveza Srbije, Nebojša Čović, direktno prozvao. Kako to opisujete? - Nebojša Čović je bio u nezgodnoj poziciji u ovom slučaju jer s jedne strane je predsednik KSS-a, a incident se desio na utakmici protiv njegovog kluba. Željko Obradović je neko čija se svaka reč meri 100 puta. Zahvalan sam što je to video i smatrao potrebnim da prokomentariše. Željko je to izjavio, i sutradan je 500.000 ljudi to videlo na društvenim mrežama. Ne gledam na Željka Obradovića kroz prizmu Partizana. On je istorijska ličnost evropske košarke i imamo sreću da smo njegovi savremenici. Klasa u svakom pogledu. I da neko slučajno ne pomisli da sam partizanovac, ja sam Spartak.