overcast clouds
16°C
20.09.2024.
Нови Сад
eur
117.058
usd
105.2585
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ТВОЈА РЕЧ Марија Слобода (29): Одмалена сам знала да ћу се бавити књижевношћу

22.03.2019. 11:45 11:59
Пише:
Извор: Приватна архива

Будући да се данас српски језик све више „искривљује“ и да деца траже другачије садржаје и приступе у раду, није увек лако старије генерације приближити млађима. Међутим, када се увођење новина препусти младој особи, свежој енергији и таленту, онда све иде много лакше.

Тако је Марија Слобода (29) учествовала у изради нове читанке за ученике петог и шестог разреда, а коју ће ђаци користити од следеће школске године. Наиме, реч је о едицији „С речи на дела“, у издаваштву БИГЗ школства, која децу треба да анимира да негују свој језик, али и да га прилагоде савременом свету и потребама.

Марија је родом из Старог Жедника, а тренутно живи у Београду где и ради на Филолошком факултету. Добитница је већег броја награда, међу којима су „Бранкова награда“, награда „Стражилово“, награда за есеј о Владиславу Петковићу Дису, републичка награда за часопис „Гџмнасиум” који излази већ десет године.

- Некако сам одмалена знала да ћу се бавити књижевношћу, одувек је то била моја жеља - присећа се наша саговорница. - У овом периоду често говорим о томе јер сам један од аутора читанке која је овог месеца угледала светлост дана у издању БИГЗ школства и, неизбежно, присећам се својих ђачких дана.

Колико су се промениле ствари у односу на период када си ти користила читанке и сад кад си и сама аутор?

- И дан-данас волим да имам у рукама читанку из периода када сам и сама била ђак. Данашњи уџбеници су много другачији, богатији, модернији, много више пажње се посвећује дизајну, чак и дигиталним додацима. То може да буде сјајна ствар, али може да одведе и у крајност додворавања ученику. Није лако наћи праву меру. Али, сматрам да смо у томе успеле проф. др Валентина Хамовић и ја.

Колико је било напорно да припремиш једну комплетну читанку?

- И те како, радиле смо дан-ноћ. Али, с великом љубављу и свешћу о значају посла који обављамо. То нас је мотивисало да пружимо најбоље од себе... Прве реакције су одличне. Дакле, вредело је.

Да ли си некада могла да замислиш да ћеш једног дана писати читанку?

- Не, позив уреднице ме је веома изненадио. Изгледа да су у БИГЗ школству веровали у мене више него ја сама... Међутим, када сам почела да радим на томе, видела сам да могу и да, заправо, користим своје акумулирано искуство и као ђака и као наставника.

Колико млади данас читају?

- Мој угао гледања на то је специфичан, јер сам окружена људима који се баве књижевношћу и језиком. Али, ако се погледа шире, млади читају врло мало. И - све мање...

Због чега је то тако?

- Поред осталих разлога, данашњој генерацији привлачнији су други медији. Али, мене то не брине... Посвећених читалаца и љубитеља књижевности и у ранијим епохама било је врло мало. Међутим, стопа (не)писмености у нашој земљи је и даље поражавајућа и то је разлог за бригу. Међутим, одговорност је на свима нама.

Колико наставници могу да се приближе деци? Ипак млади данас траже другачији садржај и приступ, а чини се да просветари нису увек спремни или вољни да се прилагоде...

- Наставници код ђака траба да негују љубав према матерњем језику. То могу да чине својим примером, као и да их подстичу да читају, да се правилно изражавају и на писменом и усменом плану. Не треба бежати ни од савременог језика, као ни употребе жаргона. Треба их што више укључивати кроз креативне додатке да и сами воде бригу о језику.

Колико је значајно неговање језика и писмености?

- Данас младе генерације немају свест о томе да без језика нема ни народа. Зато је одговорност на свима нама – родитељима, наставницима, ауторима уџбеника и, свакако, свим облицима медија. Сетимо се Душка Радовића и његових речи: „Волите српски језик свакога дана помало. Српски језик нема никога другог осим нас.”

На који начин се то види у вашој читанци?

- На крајње прост и практичан, а прекопотребан начин. На пример, кроз упутства и смернице за значај правилног писања СМС порука и мејлова, па самим тим и свега што је део писменог изражавања. Уз то, читанку смо писале језиком који је близак данашњим генерацијама. Подстичемо их на размишљања и бригу о језику.

На које начине још доприносиш књижевности?

- Можда највише својим неодустајањем од бављења њоме. Најрадије бих дала одговор као у дечјим лексиконима: морате да питате друге. За неколико година.

Чиме се још бавиш?

- Запослена сам на научноистраживачком пројекту „Српска књижевност 18. и 19. века“ на Филолошком факултету у Београду. Сарадник сам Матице српске у изради „Лексикона писаца српке књижевности“.

Колико може да буде занимљиво бављење неким старијим периодом?

- Може да буде и те како инспиративно! Ишчитавање разних рукописа и белешки, проналажење часописа који су у то доба излазили... Може се доћи до открића која се, у први мах, и не наслућују.

Колико се књижевност променила од тада до данас?

- Мењала се у складу са променама новог доба, као и све друге уметности. И то не треба да чуди. И данашњи ствараоци окупирани су темама које су обузимале дух писаца ранијих епоха, али прилази им се на другачији начин.

Можемо ли, онда, рећи да се много тога у књижевностиискривило“?

- Сигурно да јесте, а то значи да се искривљује друштво. Али, о томе ћемо моћи да говоримо објективније са веће временске дистанце. Данас многи имају слободу да себе називају писцем. С друге стране, савременици смо бројних великана писане речи.

На који начин проводиш слободно време?

- Готово да га и немам. Оно је права драгоценост. Али, трудим се да увек буде посвећено породици. То су активности које свакодневно има свака посвећена супруга и мајка. У том погледу, нисам нимало другачија. То може да буде шетња, боравак у природи, одлазак у позориште или биоскоп. И, након тога – поновно враћање књижевном раду.

Леа Радловачки

Фото: приватна архива

 

Аутор:
Пошаљите коментар
Твоја реч, Радован Лаћарак (20): „ИТ магазин” је прозор у свет технологије

Твоја реч, Радован Лаћарак (20): „ИТ магазин” је прозор у свет технологије

01.03.2019. 12:18 12:21
ТВОЈА РЕЧ Милица Кнежевић (25): Судар ми је у потпуности променио живот

ТВОЈА РЕЧ Милица Кнежевић (25): Судар ми је у потпуности променио живот

22.02.2019. 12:02 12:06
Твоја реч, Милан Ћосић (27): Промоција младих је једина идеологија

Твоја реч, Милан Ћосић (27): Промоција младих је једина идеологија

16.02.2019. 12:51 12:54