Mihajlo Nešković jedan od najmlađih fudbalera Vojvodine: Vošina slika biće lepša na proleće
BELEK: Iako ima samo 18 godina, Mihajlo Nešković, jedan od najmlađih prvotimaca FK Vojvodina, već je po stažu iskusan igrač kada su pripreme u pitanju. Ovaj mladić četvrti put radi sa seniorskim timom u fazi kada se kristališe ekipa za narednu polusezonu, a utisak je da je ovog puta veoma blizu tome da se tu i ustali.
Jesenas je, naime, dobio priliku i poverenje trenera Radovana Krivokapića i nije propustio mogućnost da je na najbolji način i iskoristi. Ujedno, bio je među istaknutim pojedincima u mlađem pogonu crveno-belih koji je bio najbolji u Omladinskoj ligi Srbije, što svedoči o tome da je iza Minje Neškovića ostala polusezona za pamćenje.
„Drago mi je što sam u Beleku ponovo na pripremama s prvim timom, ali mi prija i činjenica da je ovde sada osam omladinaca, mojih saigrača i vršnjaka“, rekao je ovaj rođeni Šiđanin.
„Radimo dobro, verujem da smo svojim prisustvom i radom doprineli tome da atmosfera bude na veoma visokom nivou i zadovoljan sam zbog činjenice da su nas stariji igrači odlično prihvatili. I pored problema s nevremenom koje je bilo u subotu, dan kasnije radili smo veoma dobro, pripremajući se za prvu trening utakmicu i sve ono što posle nje sledi.“
U finišu jesenjeg dela dobio si priliku da zaigraš u startnoj postavi prvog tima, šta misliš o tim svojim nastupima?
„Bio sam starter u duelima s Bačkom i Proleterom. U Bačkoj Palanci, barem po meni, bilo je to dosta dobro, a u gradskom derbiju igrao sam ne toliko dobro, ali mogu da budem zadovoljan onim što sam na terenu pokazao. Bile su mi to prve dve utakmice u kojima sam, kao senior, zaigrao od prvog minuta i nadam se da ću u svakom sledećem susretu u kojem budem dobio priliku igrati sve bolje.“
Levi bočni ili polušpic
Nešković je i član mlađih reprezentativnih selekcija Srbije. Na pitanje koja pozicija u ekipi mu najviše odgovara, bez razmišljanja je odgovorio:
„Najbolje se osećam i najbolje partije pružam kada igram na poziciji levog bočnog ili kada sam polušpic. Ubeđen sam da tu mogu najviše da pokažem ono što znam.“
Šta očekuješ u nastavku priprema?
„Pre svega, da što bolje treniram i da se svakim novim danom dokazujem treneru Krivokapiću, kako bih i u prvenstvu dobio što veću minutažu. Naravno, želim da sve nas povrede mimoiđu i da što spremniji dočekamo nastavak takmičenja u Superligi i Kupu.“
Najavljeno je i praktično je i počelo podmlađivanje tima, koliko novi sastav može da uradi u prolećnom delu šampionata?
„Cilj nam je da se izborimo za plej-of i mislim da smo na dobrom putu da to i realizujemo. Imamo kvalitetnu ekipu, čini je spoj iskustva i mladosti i ubeđen sam da ćemo uspeti da realizujemo ono što želimo i što se od nas i očekuje.“
Može li pobedničko iskustvo iz omladinskog tima, s obzirom na to da vas je ovde čak osmorica iz te ekipe, da se prenese i na seniorski sastav?
„Naravno da može. Ima nas dosta na ovim pripremama i puni smo samopouzdanja koje smo stekli pobedama među omladincima. To nam, u neku ruku, olakšava put ka onom čemu težimo, ali i omogućuje da donosimo i širimo dobru atmosferu. Nadam se da ćemo pomoći iskusnijim saigračima da svi zajedno realizujemo ciljeve koje smo zacrtali.“
Eze i dalje na čekanju
Vinsent Eze, jesenas jedan od najistaknutijih prvotimaca, i dalje trenira s omladinskim pogonom i čeka da mu turska ambasada u Beogradu odobri vizu za ulazak u ovu zemlju. Sigurno je da tamnoputi napadač nedostaje saigračima u Beleku i svi se oni nadaju da će im se uvek nasmejani Nigerijac pridružiti u narednim danima.
Vas osmorica ste na pripremama u Beleku, a koliko blizu su prikljčenju prvotimcima ostali vaši drugari iz omladinskog pogona?
„Svi oni su tu, na našem nivou i mislim da će uskoro i ostali omladinci dobiti priliku. Bez njih, uostalom, ne bismo ni mi ostvarili rezultate koje smo imali jesenas i reč je o sjajnim igračima, pred kojima je lepa perspektiva. Razdvajaju nas u ovom trenutku samo nijanse.“
Stigneš li, kada imaš slobodnog vremena, da skokneš i do Šida i da li Sremci prate tvoje igre u dresu Vojvodine?
„Ha, ha, ha...Prate, naravno, a posebno u mom rodnom Šidu. To je malo mesto, svi se znamo i onda gledaju i čitaju sve o mom učinku u dresu Vojvodine. Nažalost, ne uspevam zbog obaveza često da odem u Srem, ali zato moji roditelji često dođu kod mene. Već punih šest godina živim u Novom Sadu, navikao sam se tamo i posvećen sam maksimalno fudbalu i daljem razvoju karijere“, naglasio je Mihajlo Nešković.
Talentovi Nešković uvren je da će Vošina slika na proleće biti mnogo lepša u dnosu na jesen.Zbog valjanog rada, zbog atmosfere i zbog energije koju su doneli dečaci iz omladinskog pogona.
Tekst i foto: A. Predojević