Михајло Нешковић један од најмлађих фудбалера Војводине: Вошина слика биће лепша на пролеће
БЕЛЕК: Иако има само 18 година, Михајло Нешковић, један од најмлађих првотимаца ФК Војводина, већ је по стажу искусан играч када су припреме у питању. Овај младић четврти пут ради са сениорским тимом у фази када се кристалише екипа за наредну полусезону, а утисак је да је овог пута веома близу томе да се ту и устали.
Јесенас је, наиме, добио прилику и поверење тренера Радована Кривокапића и није пропустио могућност да је на најбољи начин и искористи. Уједно, био је међу истакнутим појединцима у млађем погону црвено-белих који је био најбољи у Омладинској лиги Србије, што сведочи о томе да је иза Миње Нешковића остала полусезона за памћење.
„Драго ми је што сам у Белеку поново на припремама с првим тимом, али ми прија и чињеница да је овде сада осам омладинаца, мојих саиграча и вршњака“, рекао је овај рођени Шиђанин.
„Радимо добро, верујем да смо својим присуством и радом допринели томе да атмосфера буде на веома високом нивоу и задовољан сам због чињенице да су нас старији играчи одлично прихватили. И поред проблема с невременом које је било у суботу, дан касније радили смо веома добро, припремајући се за прву тренинг утакмицу и све оно што после ње следи.“
У финишу јесењег дела добио си прилику да заиграш у стартној постави првог тима, шта мислиш о тим својим наступима?
„Био сам стартер у дуелима с Бачком и Пролетером. У Бачкој Паланци, барем по мени, било је то доста добро, а у градском дербију играо сам не толико добро, али могу да будем задовољан оним што сам на терену показао. Биле су ми то прве две утакмице у којима сам, као сениор, заиграо од првог минута и надам се да ћу у сваком следећем сусрету у којем будем добио прилику играти све боље.“
Леви бочни или полушпиц
Нешковић је и члан млађих репрезентативних селекција Србије. На питање која позиција у екипи му највише одговара, без размишљања је одговорио:
„Најбоље се осећам и најбоље партије пружам када играм на позицији левог бочног или када сам полушпиц. Убеђен сам да ту могу највише да покажем оно што знам.“
Шта очекујеш у наставку припрема?
„Пре свега, да што боље тренирам и да се сваким новим даном доказујем тренеру Кривокапићу, како бих и у првенству добио што већу минутажу. Наравно, желим да све нас повреде мимоиђу и да што спремнији дочекамо наставак такмичења у Суперлиги и Купу.“
Најављено је и практично је и почело подмлађивање тима, колико нови састав може да уради у пролећном делу шампионата?
„Циљ нам је да се изборимо за плеј-оф и мислим да смо на добром путу да то и реализујемо. Имамо квалитетну екипу, чини је спој искуства и младости и убеђен сам да ћемо успети да реализујемо оно што желимо и што се од нас и очекује.“
Може ли победничко искуство из омладинског тима, с обзиром на то да вас је овде чак осморица из те екипе, да се пренесе и на сениорски састав?
„Наравно да може. Има нас доста на овим припремама и пуни смо самопоуздања које смо стекли победама међу омладинцима. То нам, у неку руку, олакшава пут ка оном чему тежимо, али и омогућује да доносимо и ширимо добру атмосферу. Надам се да ћемо помоћи искуснијим саиграчима да сви заједно реализујемо циљеве које смо зацртали.“
Езе и даље на чекању
Винсент Езе, јесенас један од најистакнутијих првотимаца, и даље тренира с омладинским погоном и чека да му турска амбасада у Београду одобри визу за улазак у ову земљу. Сигурно је да тамнопути нападач недостаје саиграчима у Белеку и сви се они надају да ће им се увек насмејани Нигеријац придружити у наредним данима.
Вас осморица сте на припремама у Белеку, а колико близу су прикљчењу првотимцима остали ваши другари из омладинског погона?
„Сви они су ту, на нашем нивоу и мислим да ће ускоро и остали омладинци добити прилику. Без њих, уосталом, не бисмо ни ми остварили резултате које смо имали јесенас и реч је о сјајним играчима, пред којима је лепа перспектива. Раздвајају нас у овом тренутку само нијансе.“
Стигнеш ли, када имаш слободног времена, да скокнеш и до Шида и да ли Сремци прате твоје игре у дресу Војводине?
„Ха, ха, ха...Прате, наравно, а посебно у мом родном Шиду. То је мало место, сви се знамо и онда гледају и читају све о мом учинку у дресу Војводине. Нажалост, не успевам због обавеза често да одем у Срем, али зато моји родитељи често дођу код мене. Већ пуних шест година живим у Новом Саду, навикао сам се тамо и посвећен сам максимално фудбалу и даљем развоју каријере“, нагласио је Михајло Нешковић.
Талентови Нешковић уврен је да ће Вошина слика на пролеће бити много лепша у дносу на јесен.Због ваљаног рада, због атмосфере и због енергије коју су донели дечаци из омладинског погона.
Текст и фото: А. Предојевић