Gojku Božoviću uručeno Kočićevo pero i Kočićeva knjiga

Božović je, zahvalivši na nagradama koje dodeljuje Zadužbina Petar Kočić Banja Luka - Beograd, istakao da je Petar Kočić jedno od najlepših imena u istoriji srpske književnosti.

U tih deset slova, od kojih prvih pet prizivaju stenu, a drugih pet prkosni stub, stala je neponovljiva ljudska i književna avantura u kojoj je Košić pisao otimajući od života, a živeo je bez plana i reda, nošen strastima i vihorima, znajući šta hoće, ali ne znajući u kakvom će svetu dočekati sustrašnji dan, rekao je Božović.

On je konstatovao da je teško naći pisca koji je kao Kočić od života imao samo borbu.

Kočićeve priče oživljavaju same elemente egzistencije u svetu u kome njegovi junaci pate i stradaju, padaju u greh i iskušenja, doživljavaju lične i porodične lomove, rekao je Božović.

Pišući pesničku knjigu „Mapa“, želeo je, kako je objasnio, da proveri da li se u savremenim temama i značenjima prepoznaju tragovi i odsjaji mitskih priča, priča dugog trajanja, ali i da ispita mogućnosti da se te savremene teme i značenja oblikuju u pričama koje će svojim izražajnim sredstvima i tematskim potencijalom imati značenja i za ljude drugog vremena i iskustva.

Poezija je jedan od neuporedivih načina da postavljamo pitanja i potom tragamo za odgovorima koji će, makar na trenutak, obasjati naš svet kako to čini humor u Kočićevim pričama, rekao je Božović.

Jednoglasnu odluku o ovogodišnjem laureatu doneo je žiri koji su činili Nikola Vukolić (predsednik), Miljenko Jergović i Mladen Vesković.

Vukolić je ocenio da "misaono bogata, emocionalno vibrantna, podsticajno asocijativna poezija „Mape“ odslikava ne samo kreativnu individualnost pesnika, nego i prostor i vreme, istoriju i jezik i da Božović danas predstavlja jedno od najznačajnijih imena našeg književnog prostora. 

Vesković je ukazao na kontinuitet Božovićevog pesničkog stvalaštva, na specifičnost njegove poezije koju je opisao kao „razumnu poeziju koja vodi određenom pomirenju sa životom kakav jeste i predstavlja borbu portiv očaja“.

Jergović, koga je Zadužbina danas proglasila „ambasadorom Kočićevog dela“, primetio je da u dugom nizu dobitnika

Kočićevog pera i Kočićeve knjige nije bilo pisca koji se tako intenzivno po naravi i temperamentu razlikuje od Petra Kočića kao Gojko Božović.

Božović je, prema njegovim rečima, neobično istrajan i razuman, što Kočić nije bio i „što ga je skupo koštalo“.

Za sve ono što se Kočić zalagao u svoje vreme koje je bilo grozno, zalaže se i Gojko Božvić u svoje vreme za koje još ne znamo da li je gore, ali u skladu sa svojim temperamtnom i istrajnošću, primetio je Jergović. 

On je rekao da Gojko Božović nije samo pesnik i prozaista, već i urednik i izdavač i da u načinu na koji se on bavi uređivanjem i izdavaštvom ima nešto od uzaludnosti sa kojom se bavi i poezijom. 

Uzaludno je pisati poeziju u ovim našim kulturama i još u ovo vreme, ali mi osim te uzaludnosti nemamo drugog izbora i nemamo ništa važnije, istakao je Jergović.