Kočićevo pero u rukama Stevana Tontića

Žiri u sastavu: književnici Nikola Vukolić (predsednik), Miljenko Jergović i Mladen Vesković, jednoglasno je ovih dana dodelio “Kočićevo pero“ za proleće i leto 2018. Tontiću za putopisnu knjigu “Ta mjesta”, u izdanju “Agore”, ocenjujući da je ona reprezent “visokih dostignuća u savremenoj književnosti i odanosti lepoti Kočićeve misli i reči”.

U susretu sa Tontićem, upriličenom povodom uručenja nagrade, o njegovom stvaralaštvu i knjizi „Ta mjesta” govorili su, u ime domaćina, direktor Gradske biblioteke Dragan Kojić, članovi žirija Nikola Vukolić i Mladen Vesković, koji su mu i uručili nagradu, i urednica ovog izdanja “Agore” Snežana Savkić. Nagrađena knjiga sadrži, inače, putopise iz Jerusalima i Jermenije, opise života u Sarajevu i Berlinu, susrete po evropskim metropolama, kao i autobiografski zapis o poseti autorovom krajiškom zavičaju, uz sećanja na detinjstvo i likove Branka Ćopića i Skendera Kulenovića.

U knjizi je uz svaki prozni tekst štampana i Tontićeva pesma, pa je, po rečima Mladena Veskovića, ona i jedna vrsta rezimea dosadašnjeg pesničkog rada Stevana Tontića. Po Veskovićevim rečima, priče o mestima u kojima je Tontić bio, zapravo su „praćenje pesnika”.

– Kada je reč o opusu Stevana Tontića, ja pre svega mislim da je on pesnik i taj pesnički talenat i način kazivanja, koji je jezgrovit, metaforički, jeste ono što karakteriše i njegove eseje – istakao je Vesković, dodajući da je reč je jednom od nesumnjivo najznačajnijih savremenih srpskih pesnika, kakvih je sve manje, istinskih, duboko uronjenih u jezik, posvećenih temama kojima se bave, u širokom luku, od najintimnije ispovesti, do specifičnih sagledavanja epohe u kojoj se pojedinac nalazi.   Ta vrsta umetničke objektivnosti, demistifikatorske snage, nešto je što, po rečima Veskovića, samo veliki talenat može da donese, a sve ove decenije, Stevan Tontić, iz knjige u knjigu, potvrđuje taj svoj talenat. I ovu knjigu, kako ističe Vesković, treba čitati kao poziv da se neko u to uveri, ukoliko nije čitao njegovu poeziju.

– Ova knjiga jeste intimna životna pustolovina koja, u svakom smislu, kod Tontića jeste burna, bilo da govorimo o književnom ili društvenom kontekstu, o političkoj i društvenoj mapi. To je intimna kartografija, s jedne strane umetnika, jer tu sagledavamo čitav umetnički podtekst i kulturnu plimu koja je obuhvatala periode unesene u knjigu, a s druge strane to je intimna kartografija jedne ljudske sudbine koja svakako da nije laka. S treće strane, to je univerzalna priča o ontologiji samog ljudskog bića – istakla je Snežana Savkić.

Zahvaljujući se na nagradi, Stevan Tontić je svoje reči posvetio književniku, čije ime ona nosi.

– Šta bih ja trebalo da kažem o Petru Kočiću? Mnogo šta. Ja sam rođen u širem Kočićevom zavičaju, to je bosanska krajina. Svi mi koji smo rođeni tamo, ne samo da cenimo Kočićevo stvaralaštvo, nego ga osećamo kao blizak rod, kao duhovnu svojtu. Andrić je u svom poznatom eseju o Kočiću rekao da je on bio prvi pravi pisac iz BiH. Ako dobijemo neku nagradu, koja je vezana za tog prvog pravog pisca iz Bosne, onda svakako to mora da nam godi – rekao je, između ostalog, Tontić, podsećajući na to da je Kočić bio ne samo književnik, nego i narodni tribun.  

N. Pejčić