Гојку Божовићу уручено Кочићево перо и Кочићева књига

Божовић је, захваливши на наградама које додељује Задужбина Петар Кочић Бања Лука - Београд, истакао да је Петар Кочић једно од најлепших имена у историји српске књижевности.

У тих десет слова, од којих првих пет призивају стену, а других пет пркосни стуб, стала је непоновљива људска и књижевна авантура у којој је Кошић писао отимајући од живота, а живео је без плана и реда, ношен страстима и вихорима, знајући шта хоће, али не знајући у каквом ће свету дочекати сустрашњи дан, рекао је Божовић.

Он је констатовао да је тешко наћи писца који је као Кочић од живота имао само борбу.

Кочићеве приче оживљавају саме елементе егзистенције у свету у коме његови јунаци пате и страдају, падају у грех и искушења, доживљавају личне и породичне ломове, рекао је Божовић.

Пишући песничку књигу „Мапа“, желео је, како је објаснио, да провери да ли се у савременим темама и значењима препознају трагови и одсјаји митских прича, прича дугог трајања, али и да испита могућности да се те савремене теме и значења обликују у причама које ће својим изражајним средствима и тематским потенцијалом имати значења и за људе другог времена и искуства.

Поезија је један од неупоредивих начина да постављамо питања и потом трагамо за одговорима који ће, макар на тренутак, обасјати наш свет како то чини хумор у Кочићевим причама, рекао је Божовић.

Једногласну одлуку о овогодишњем лауреату донео је жири који су чинили Никола Вуколић (председник), Миљенко Јерговић и Младен Весковић.

Вуколић је оценио да "мисаоно богата, емоционално вибрантна, подстицајно асоцијативна поезија „Мапе“ одсликава не само креативну индивидуалност песника, него и простор и време, историју и језик и да Божовић данас представља једно од најзначајнијих имена нашег књижевног простора. 

Весковић је указао на континуитет Божовићевог песничког ствалаштва, на специфичност његове поезије коју је описао као „разумну поезију која води одређеном помирењу са животом какав јесте и представља борбу портив очаја“.

Јерговић, кога је Задужбина данас прогласила „амбасадором Кочићевог дела“, приметио је да у дугом низу добитника

Кочићевог пера и Кочићеве књиге није било писца који се тако интензивно по нарави и темпераменту разликује од Петра Кочића као Гојко Божовић.

Божовић је, према његовим речима, необично истрајан и разуман, што Кочић није био и „што га је скупо коштало“.

За све оно што се Кочић залагао у своје време које је било грозно, залаже се и Гојко Божвић у своје време за које још не знамо да ли је горе, али у складу са својим темперамтном и истрајношћу, приметио је Јерговић. 

Он је рекао да Гојко Божовић није само песник и прозаиста, већ и уредник и издавач и да у начину на који се он бави уређивањем и издаваштвом има нешто од узалудности са којом се бави и поезијом. 

Узалудно је писати поезију у овим нашим културама и још у ово време, али ми осим те узалудности немамо другог избора и немамо ништа важније, истакао је Јерговић.