Norveški pisac Erlend Lu prisustvovao premijeri predstave „Dopler” u SNP
Premijeri predstave “Dopler” u režiji Aleksandra Popovskog, prisustvovao je preksinoć u Srpskom narodnom pozorištu i Erlend Lu, autor ovog istoimenog proznog dela po kojem je rađena, i to je bila velika čast za naš teatar i glumce koji učestvuju u ovoj predstavi, rađenoj u koprodukciji sa novosadskim Centrom za razvoj vizuelne kulture.
Kultni norveški pisac Erlend Lu nije prvi put u našoj zemlji, i ovo nije prvi put da se na scenu naših pozorišta postavlja negov komad, podsetio je direktor Drame SNP -a Milovan Filipović, u susretu sa novinarima, upriličenom neposredno pre izvođenja predstave.
„Postavljali su predstave po mojim delima u Norveškoj, Danskoj i Rusiji, i u ovom regionu, i uzbudljivo je i zastrašujuće to gledati, jer sam to napisao pre izvesnog broja godina. Zaboravim na to, pa ga onda ponovo vidim na sceni, i postajem suprotstavljen sopstvenim mislima od pre dosta godina. Ali, pre svega, vrlo sam srećan što sam napisao nešto u šta drugi ljudi žele da ulože energiju i da se time bave. To mi donosi veliko zadovoljstvo“, rekao je novinarima Erlend Lu, raspoložen za razgovor, ležeran i neusiljeno duhovit.
Humora ima i u “Dopleru”, u nizu replika, i publika ih je volela, sudeći po reakcijama na premijeri. I, mada postoje razlike između Norveške i Srbije, kako sam Erlend Lu priznaje, ovo je priča, po njegovim rečima, o čoveku koji beži od ostalih ljudi želeći da se osamostali, a to je priča svih nas, bilo gde da smo.
„Kada pišem, ideje koje mi dolaze pune su humora, koji mi daje energiju, ali su takođe i političke. Međutim, humor je ipak vrlo važan za mene. Više puta sam bio ovde i primetio sam da Srbi neguju humor koji je vrlo blizak mom, što je vrlo ohrabrujuće i nadam se da će onda i ova predstava imati isti efekat kao u Norveškoj“, rekao je Erlend Lu.
Ističući generacijsku bliskost za Luom, i onim o čemu i kako piše, reditelj Aleksandar Popovski je u susretu sa novinarima istakao da mu je lik Doplera takođe jako blizak.„Ne znam da li zna, ali Erlend Lu ovde ima velike fanove ovog njegovog romana, jer je to nešto što jedna kategorija ljudi jako voli”, rekao je Popovski, dodajući da način na koji Lu piše, i reaguje na stvari, na ovim balkanskim prostorima nailazi na veliko odobravanje, te da ima osećaj, kada ga čita, da čita za nas kultni strip “Alan Ford”.
„Ovde se radi o čoveku srednjih godina, koji je doživeo neku vrstu nervnog sloma, i s te strane mi je takođe blizak. Mogao sam da ovu priču ispričam tako da on ide na psihijatrijske terapije, ali mislim da bi bila možda malo dosadna. Sva ova priča zapravo je ušuškana u geografski prostor Osla u kojem živim, koji je vrlo blizu grada, ali takođe i šume. U tu šumu stalno idem, i susrećem razne ljude, neke čudne, i neke manje čudne. Porodični život sam takođe iskusio, i to gušenje koje je doživeo naš junak sam i ja sam osećao ponekad, tako da sam sve to iskoristio, sledio svoje instinkte, i uz pomoć mašte napisao ovu priču“, objašnjava Erlend Lu.
Na pitanje da li je iznenađen što je neko hteo da postavi ovo njegovo delo u pozorištu, Erlend Lu odgovara da nije, i da su se mnogi obraćali s tom molbom.
„Ima pet, šest postavki, a i nekoliko filmskih kompanija se interesovalo za to. Ali, mnogo sam restriktivniji kad je film u pitanju, zato što želim da imam kontrolu nad tim. Pomalo je cinično, jer kad pozorišna predstava ne valja, to nije važno, jer niko neće ići više da je gleda. Ako je film loš, biće zauvek takav i mnogi će to primetiti, što je gore, i to je razlika“, napominje Erlend Lu.
N. Pejčić
