Норвешки писац Ерленд Лу присуствовао премијери представе „Доплер” у СНП
Премијери представе “Доплер” у режији Александра Поповског, присуствовао је прексиноћ у Српском народном позоришту и Ерленд Лу, аутор овог истоименог прозног дела по којем је рађена, и то је била велика част за наш театар и глумце који учествују у овој представи, рађеној у копродукцији са новосадским Центром за развој визуелне културе.
Култни норвешки писац Ерленд Лу није први пут у нашој земљи, и ово није први пут да се на сцену наших позоришта поставља негов комад, подсетио је директор Драме СНП -а Милован Филиповић, у сусрету са новинарима, уприличеном непосредно пре извођења представе.
„Постављали су представе по мојим делима у Норвешкој, Данској и Русији, и у овом региону, и узбудљиво је и застрашујуће то гледати, јер сам то написао пре извесног броја година. Заборавим на то, па га онда поново видим на сцени, и постајем супротстављен сопственим мислима од пре доста година. Али, пре свега, врло сам срећан што сам написао нешто у шта други људи желе да уложе енергију и да се тиме баве. То ми доноси велико задовољство“, рекао је новинарима Ерленд Лу, расположен за разговор, лежеран и неусиљено духовит.
Хумора има и у “Доплеру”, у низу реплика, и публика их је волела, судећи по реакцијама на премијери. И, мада постоје разлике између Норвешке и Србије, како сам Ерленд Лу признаје, ово је прича, по његовим речима, о човеку који бежи од осталих људи желећи да се осамостали, а то је прича свих нас, било где да смо.
„Када пишем, идеје које ми долазе пуне су хумора, који ми даје енергију, али су такође и политичке. Међутим, хумор је ипак врло важан за мене. Више пута сам био овде и приметио сам да Срби негују хумор који је врло близак мом, што је врло охрабрујуће и надам се да ће онда и ова представа имати исти ефекат као у Норвешкој“, рекао је Ерленд Лу.
Истичући генерацијску блискост за Луом, и оним о чему и како пише, редитељ Александар Поповски је у сусрету са новинарима истакао да му је лик Доплера такође јако близак.„Не знам да ли зна, али Ерленд Лу овде има велике фанове овог његовог романа, јер је то нешто што једна категорија људи јако воли”, рекао је Поповски, додајући да начин на који Лу пише, и реагује на ствари, на овим балканским просторима наилази на велико одобравање, те да има осећај, када га чита, да чита за нас култни стрип “Алан Форд”.
„Овде се ради о човеку средњих година, који је доживео неку врсту нервног слома, и с те стране ми је такође близак. Могао сам да ову причу испричам тако да он иде на психијатријске терапије, али мислим да би била можда мало досадна. Сва ова прича заправо је ушушкана у географски простор Осла у којем живим, који је врло близу града, али такође и шуме. У ту шуму стално идем, и сусрећем разне људе, неке чудне, и неке мање чудне. Породични живот сам такође искусио, и то гушење које је доживео наш јунак сам и ја сам осећао понекад, тако да сам све то искористио, следио своје инстинкте, и уз помоћ маште написао ову причу“, објашњава Ерленд Лу.
На питање да ли је изненађен што је неко хтео да постави ово његово дело у позоришту, Ерленд Лу одговара да није, и да су се многи обраћали с том молбом.
„Има пет, шест поставки, а и неколико филмских компанија се интересовало за то. Али, много сам рестриктивнији кад је филм у питању, зато што желим да имам контролу над тим. Помало је цинично, јер кад позоришна представа не ваља, то није важно, јер нико неће ићи више да је гледа. Ако је филм лош, биће заувек такав и многи ће то приметити, што је горе, и то је разлика“, напомиње Ерленд Лу.
Н. Пејчић
