Aleksandar Popovski, reditelj: Plivati po svojoj volji i pravilima

Delo ovog, sada već kultnog, norveškog pisca je kritika savremenog potrošačkog društva, prepuno osobenog humora i ironije, likova, antijunaka, koji promišljaju svoj položaj u odnosu na porodicu i na zahteve modernog doba, napominju u SNP -u, dok glavnog junaka Andreasa Doplera opisuju kao “pasioniranog biciklistu, muškarca u najboljim godinama, koji napušta dom, porodicu, društvo i odlazi” što dalje od civilizacije, a bliže prirodi. Predstavu po ovom delu Erlenda Lua Popovski je već radio u Ljubljani, i potvrđuje da je tamo bilo prilagođavanja slovenačkom društvenom trenutku, što ovde neće biti slučaj. Tamo je on stvarno postao deo slovenskih šuma, sve je prebačeno da se dešava u Sloveniji, i čak mu je i ime promenjeno u Divjak, što i jeste slovenačko prezime, kaže za naš list reditelj Popovski, objašnjavajući da je bilo potrebno da bude lociran u nekom konkretnom delu Slovenije, jer tamo ima ljudi koji žive na taj način.

Ne kažem da kod nas nema, ali nekako sam se umorio od te aktuelizacije i povezivanja sa svim i svačim, sa današnjicom, i da sve mora da ima značenje, a svet se vrti već toliko godina, i nikad nije prestao da bude aktuelan. Ovde smo Doplera ostavili tamo gde pripada, a samim tim on postaje nešto što apsolutno pripada svakome od nas. Svako od nas se nađe u jednom trenutku lavirinta i nelogičnosti, koji ljudska priroda ima potrebe da reši na drugačiji način. Jednostavno, svaki je sistem napravio neko svoje uređenje, u kojem ti moraš da plivaš. Stave te kao ribu u neki akvarijum, a ovo je riba koja hoće da iskoči iz tog akvarijuma, i da pliva po svome. To je nešto što pripada svakom čoveku, bilo da živi na Grenlandu, Australiji, ili u Novom Sadu, navodi Popovski.

No, kakva je sudbina takvih ljudi, da li možda na kraju osećaju neku gorčinu, za Popovskog tu nema dileme, jer smatra da čovek, koji se na taj način oslobodio, ne nosi nikakvu gorčinu u sebi, već samo oslobađanje od pravila, i drugačiji način života.

Popovski navodi da nije bilo teško postaviti ovo delo Erlenda Lua na scenu, jer ovakvu literaturu oseća kao blisku, kao i komentare, jezik i humor. Razlozi za to su možda u tome što su obojica isto godište, te Erlenda Lua oseća kao svog, a ne stranog autora. No, Luov humor će ipak, smatra Popovski, svim generacijama biti pođednako zanimljiv.

Živeti u šumi sa malim losom, kao Luov junak, ja verujem da je to nešto što će biti smešno za bilo koju generaciju, i da to nije nešto što određuje generacijski humor. Za mene je to situacijski humor, ističe Popovski.

Svako od nas, dodaje reditelj, će se setiti par prijatelja koji znaju nekoga koji su već krenuli da žive kao Dopler.

Verujem da Dopler ima svoju budućnost i da će brzo da dobije i svoje sledbenike, poručuje Popovski.

Iako možda na prvi pogled taj Doplerov postupak ima veze sa ranijim teorijama o povratku prirodi, Popovski to negira.

Mene Dopler jako podseća na Biga Lebovskog, i kao što je on postao figura koja ima svoj fan klubove, tako i ja znam puno ljudi koji su veliki fanovi Doplera. Meni je fantastično što ćemo sada imati mogućnost da upoznamo Erlenda Lua, koji će doći na premijeru, i to je za mene veliko zadovoljstvo, ističe reditelj Aleksandar Popovski.

Ja mislim da je Erlend Lu jako veliki konformista i hedonista, i da uopšte ne zastupa niti jednu filozofiju, ili jedan interes do kraja. On se prilagođava vremenu tako kako njemu odgovara, i zato mi se dopada. On uopšte nije korektan, ni striktan. Govori o tome samo zato što mu je nešto smetalo, a ne zbog toga što je prihvatio određenu filozofiju, niti misli da je promoviše. Jednostavno, on se, kao neka jegulja, prilagođava svim stvarima na koje naleti, i to mi se dopada, zato što drugi, čak i u toj filozofiji oslobađanja postaju puritanci. Nedosledan je maksimalno, i to mislim da je njegova prednost, primećuje Popovski.

U ulogama su: Strahinja Bojović (Dopler), Radoje Čupić (Bongo), Jovana Stipić (Žena), Isidora Vlček (Nora), Nenad Pećinar (Dizeldorf), Aleksandar Gajin (Menayer/Roditelj), Milorad Kapor (Rodžer), Jovana Balašević (Razredna) i Igor Pavlović (Konzervativac).

Imao sam jako lepo iskustvo dok sam radio predstavu “Duh koji hoda” u SNP -u. Upoznao sam tada ansambl, i sada, kada sam radio podelu, baš sam ulogu Doplera namenio Strahinji Bojoviću, jer mi je još ranije pokazao nešto što mislim da je jako zanimljivo i specifično kod njega, i što daje poseban ton tom liku. Kao što bez Ričarda ne možeš da radiš “Ričarda...”, tako ni “Doplera” bez Doplera, ne bih mogao da pomislim da radim, iznosi reditelj Popovski.

Dramaturg je Nikolina Stjepanović, scenograf i kostimograf je Magdalena Vlajić, dok je koreograf Ista Stepanov.

N. Pejčić